Ко највише штеди, а ко троши?

Истраживачи су утврдили – сваки други штедиша у Србији има преко 50 година, а месечно ушпара по 4.800 динара.

"Лакше се троши када вам је новац код куће, па онда држим у банци, иначе камата није никаква", каже један од штедиша.

Неки од саговорника са којима је репортер РТС-а разговарао кажу да још нису дошли у "стадијум за штедњу", а и воле да троше. Неки други пак одвајају колико су у могућности.

А родитељи највише одвајају – сваки десети штедни рачун је у власништву млађих од 20 година.

"Две трећине људи штеди оно што им преостане на крају месеца, а само једна трећина има планирани фиксни износ на месечном или годишњем нивоу", указује Асгар Лохнер из Истраживачке агенције "ИМАС интернационал".

На штедним рачунима је крајем септембра било 9,8 милијарди евра. Штедња у динарима је достигла готово 57 милијарди динара.

"Раст и једне и друге штедње говори о већем поверењу грађана у домаћи финансијски систем, бржи темпо раста динарске штедње говори о већем поверењу грађана у домаћу валуту и то је резултат релативне стабилности девизног курса и ниске стабилне инфлације", објашњава Никола Драгашевић из Народне банке Србије.

Камате су и у једном и у другом случају ниске – уз орочење на годину дана за евро не досежу ни један одсто, а за динаре су испод три процента.

"Структура орочених депозита је да је просечни депозит 12.500 у еврима и 281.000 у динарима", каже Филип Јелић из Ерсте банке.

Онима који би да зараде стручњаци саветују да улажу у државне хартије, животно осигурање, инвестиционе фондове. Јесте исплативије, али и ризичније, и због тога не много популарно.

Све је мање популарно и држање новца код куће, али да је тамо најсигурније и даље сматра трећина суграђана.