Главобоље због трошкова обраде кредита, пред судовима 7.000 тужби

Да ли банке смеју или не смеју да наплате трошкове обраде кредита, то питање опет је покренула пресуда Врховног суда. У њој се наводи да банке смеју да наплаћују трошак обраде кредита, али пре тога, морају корисника јасно и недвосмислено да упознају са структуром тих трошкова.

Ако банка јасно наведе да је приликом обраде кредита потрошила 200 динара на папир за штампу, 150 динара за струју или 200 динара за тонер штампача она ће те трошкове моћи и да наплати.

Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије каже да је Врховни касациони суд пре неколико дана на свом сајту објавио свој правни став, где је јасно и недвосмислено указао - да банке имају право да наплаћују трошкове обраде кредитног захтева и друге трошкове који су предвиђени уговором и да трошкове могу да наплаћују пропорцијоналном износу под условом да су ти трошкови јасно назначени у уговору и да је клијент упознат.

Они који познају рад банака, али и проблеме грађана, кажу да ипак постоји замена тезе.

Душан Узелац из Каматице каже да никад није ни био проблем у наплати обраде кредита, био је само начин на који је то наплаћивано.

"То паушално да вам наплати два посто од нечега је био у ствари погрешан приступ зато што прво и основно на различите износе су различите провизије кредита, то је оно што је било да кажем неправедно у том начину комуницирања", каже Узелац.

Због тих трошкова тренутно се води око 7.000 спорова против банака.

"То је део кредитног захтева, то је део кредитног услова, то је део уговора који грађанин потпише", каже Дугалић.

Из Каматице подсећају да трошкови не треба да зависе од износа кредита, већ од његове врсте и намене.

"Не можете очекивати да од неког добијете џабе и просто грађани знају да постоји неки трошак. Сви који су тужили банку, а заснивају тужбу на овоме да је било нејасно дефинисано у смислу трошкова, могу да имају случај у рукама", каже Исмаил Мусабеговић из Београдске банкарске академије.

Аналитичари су сагласни да подизање кредита мора да подразумева одређене додатне трошкове, али, напомињу, треба разликовати ефективну од номиналне каматне стопе.

"Номинална је нешто на шта не треба одмах гледати, него треба гледати ефективну каматну стопу јер она мора да садржи све те трошкове. На пример, ако је номинална каматна стопа пет, неће кредит бити пет процената него ће бити шест јер је ефективна каматна стопа шест процената. Тада су задржани сви трошкови који морају бити унапред пријављени", објаснио је Мусабеговић.

У Србији послује 28 банака, па је савет грађанима, да пре узимања кредита, размотре понуде што више њих.

број коментара 13 пошаљи коментар
(понедељак, 29. окт 2018, 19:11)
Sergej [нерегистровани]

Di su moji novci

A moje utoseno vreme na cekanje u banci po taj kredit, gorivo utroseno da bih stigao u tu banku, placen parking za automobil, pa to bar 5, 6 odlazaka do banke i jos sakupljanje dokumentacije za isti.

(понедељак, 29. окт 2018, 12:25)
anonymous [нерегистровани]

I opet zamena teza

Troškovi "obrade" kredita ne mogu da budu troškovi za papir na kom se zahtev štampa (a koji je skoro neizrecivo jeftin), a ni utrošeni toner. Ja pod "obradom" podrazumevam samo ljudski rad odnosno to što određeni ljudi banke moraju da utroše svoje (enormno skupo) vreme na pregled zahteva i procenu rizika. Cena tog rada direktno zavisi i od plata tih ljudi, pa je normalno da se razlikuje od banke do banke. Ipak, može se reći da je to proces koji je potreban isključivo kao sistem zaštite same banke, pa je normalno da te tročkove snosi upravo banka. Tačnije, podnosilac zahteva za odobrenje kredita uopšte ne traži da banka troši bilo kakve resurse nego je to njena odluka.

Inače, naravno da je čist kriminal da se nešto naplaćuje u procentima prema vrednosti, ali onda bih voleo da se to kaže i za porez na prenos apsolutnih prava! Zašto je on izražen u procentima? Gde je država pokazala strukturu tog troška? Ako ništa drugo, taj porez bi morao da bude mnogo manji od sadašnjih 2,5 %.

A Narodna banka Srbije definitivno radi isključivo u interesu bankara, a ne naroda. Trebalo bi zahtevati sudskim putem da promeni naziv u Bankarska banka.

(понедељак, 29. окт 2018, 12:00)
Bob [нерегистровани]

Nije sija nego vrat ili gusa

Mene ne ineresuje zamajavanje banke. Mene interesuje ako hocu 10000 evra, kes koliko cu morati da vratim 18000, ili 20000. To mene interesuje. A ne 5 posto, 7 posto pa obrada, pa troskovi, sarma i sladoled. Ali to banke nece da kazu. Da se nebi znalo koliko zaradjuju.

(понедељак, 29. окт 2018, 11:45)
anonymous [нерегистровани]

Главни проблем

Овде је главни проблем у Народној банци Србије која једноставно не жели да санкционише банке које се незаконито понашају, а то јој је законска обавеза.

(понедељак, 29. окт 2018, 11:39)
anonymous [нерегистровани]

Пошто векна хлеба?

Педесет динара и још двадесет на име трошкова мешења!?

Банкари, реците јасно пошто је кредит! Знамо ми да имате трошкове, да губите време, да имате пропуштену добит... Али то је све ствар вашег пословања! Све то укључите у своју калкулацију, која се клијента не тиче.

Друга је суштина тих уговорних компликација: ви желите да збуните људе! Сад вам се то обило о главу. Платите и извуците поуку!

(понедељак, 29. окт 2018, 11:31)
anonymous [нерегистровани]

Zeleno u crvenom.

Ne bih uzeo kredit od banke da ga daju i bez kamate. Svako ko ima imalo zdrave pameti zna da su banke zelenaška kategorija. Lažu, obanjuju i plačkaju narod. To im je osnovni boznis.Tačka.

(понедељак, 29. окт 2018, 11:03)
gradjanin [нерегистровани]

smesni su

nisu problem krediti, naplata kredita, naplata obrate itd itd. problem su banke koje ne upoznaju svoje klijente sa iznosom koji moraju da plate, cak i kada ih upoznaju cesto promene taj iznos dramaticno, bilo kamatnu stopu, bilo iznos za troskove obrade i klijent nema izbora nego da plati nesto sto nije bilo planirano, i klijenti nemaju nikakvu zastitu od takvog ponasanja banka jer drzava ih stiti.I onda dodje SNS i smanji svima plate za 10%, dok kamate rastu bez ikakve kontrole.E tu je problem

(понедељак, 29. окт 2018, 10:56)
anonymous [нерегистровани]

Pogresno definisanje problema

Zasto je cela definicija problema pogresna, pa jednostavno zato sto banka za svoje kreditne usluge naplacuje provizije i kamate, koje uopste nisu male, i jednostavno kroz proviziju i/ili kamatu naplacuje i sve dodatne usluge, kao sto je ta famozna obrada kreditnog zahteva. To je isto kao kad bi u prodavnici pored prodajne cene proizvoda dodatno placali i troskove naplate i pakovanja kupljenog u kese od strane radnika na kasi. Banke nemaju nikakve dodatne troskove oko obrade kreditnog zahteva, jer im je to, prosto, u opisu posla!

(понедељак, 29. окт 2018, 10:19)
anonymous [нерегистровани]

brate

ako nemas kes za pantalone nemoj uzimati kredit

(понедељак, 29. окт 2018, 10:18)
anonymous [нерегистровани]

cipele

Totalno neprimeren primer sa problematikom o kojoj se raspravlja.