Дачић: Како може Северни, а није могао Јужни ток?

Ивица Дачић је на Међународној конференцији о енергетској безбедности Евроазијског простора у Београду рекао да Србија жели да сарађује са свима у области енергетике, као и у другим питањима међународне сарадње, и нагласио да Србија нажалост није могла да гради "Јужни ток", јер тај пројекат није прошао Трећи енергетски пакет ЕУ, а "Северни ток" јесте.

"За нас је то била најбоља опција, тај пројекат није био на штету других", рекао је Дачић, додајући да је тај пројекат био у интресу не само овог региона већ и ЕУ.

Како је рекао, ЕУ је претходно уверавала да је пројекат изводљив и да је договорена реализација.

"Реалност је да је 'Северни ток' изузет из Трећег енергетског пакета, а 'Јужни ток' није. Цех су платиле Србија и друге земље у региону. Та два пројекта су у суштини слични, можда не само по капацитету и намени, а доживели су различиту судбину", рекао је Дачић.

Нагласио је да је исти извор гаса – Русија, и да је само разлика у томе што је "Северни ток" намењен Немачкој, а "Јужни ток" земљама у региону.

"Из тога се види да постоје двоструки стандарди у одлучивању, јер оно што је могуће за Немачку и неке друге земље, Србији и земљама у региону није омогућено. Шта је то што је одлучило да се реализује 'Северни ток' а да није могуће да се реализује 'Јужни ток' – то је политика, то је нечија претпоставка да би Русија кроз гас могла да утиче на политичка збивања у реигону југоисточне Европе, али не и у Немачкој", рекао је Дачић.

Нагласио је да је то исто као када неко замера Србији што није увела санкције Русији, при чему се пренебрегава чињеница да је робна размена између Србије и Русије опала као последица те политичке кризе у односу на период пре санкција, док је у земљама које су увеле санкције порасла.

"Толико о принципима и двоструким стандардима", рекао је Дачић.

Министар је рекао да је Србија отворена за све предлоге по питању диверсификације снабдевања гаса, али да је највећи проблем код свих других пројеката то што немају довољно гаса.

"Питање енергетске безбедности једно од кључних развојних питања"

Дачић је навео да се Србија нада да се Турски ток преко Бугарске настави даље ка Јуигосточној Европи и додао да је то повезано са изградњом гасног интеконектора између Србије и Бугарске.

"То је за сада још у почетним фазама и превасходно политичко птиање. Ми отворено о томе разговрамо на свим местима и форумима широм света", казао је Дачић.

Министар спољних послова Србије је нагласио да уколико дође до затварања правца снабадевања гаса преко Украјине, као што Русија најављује, и Србији ће бити прекинут правац одакле добија гас.

"Нисам стручњак за ову област, али ми ћемо онда морати да набављајмо гас преко неких складишта у центрланој Европи", рекао је Дачић.

Каже да се могу чути разни предлози и поруке да се не користи руски гас и да су спомињани течни гас преко Крка, што је амерички пројекат и друго.

Дачић је рекао, постоје и други гасоводи који не пролазе кроз Србију, али је њихова мањкавост у томе што 'нема нигде гаса' односно нема га довољно.

"Све су то добри политички предлози, ми хоћемо да диверзификујемо изворе, али немају довојно гаса", истакао је Дачић.

Како је навео, питање енергетске безбедности је једно од кључних питања како економских, тако и развојних, геополитичких питања.

У Србији, у домену енергетске безбедности, трагамо за трајним одрживим решењима, казао је Дачић и додао да би до тог решења требало доћи кроз дијалог и то тако да се задовоље интереси свих заинтересованих страна.

"Овакво постављање је универзално и Србија се тако поставља по свим националним питањима. Било да је реч о КиМ, као највећом безбедносном изазову за нашу земљу, односа са суседима, као и односима на ширем међународном плану, што укључује питање енергетске безбедности и суочавање са другим безбедносним изазовима", казао је Дачић.

Истакао је да је питање енергетске безбедности уско везано са најзначајнијим геополитичким питањима и додао да да је енергетска безбедност, осим тога што је важна за економију, једно од најважнијих питања за националну безбедност.

На основу података Међународне агенције за енергију, процењује се да ће се општи ниво потрошње енергеије између 2018. и 2040. године повећати за 48 одсто, а највећи пораст ће забележити азијске земље попут Кине и Индије, рекао је Дачић и додао да се предвиђа убрзани раст извора обновљиве енергиј, нуклеарне енергије, док екплоатација угља и нафте неће забележити драстичан пад.

Навео је да ће Србија наставити да инсистира на пројектима који унапређују енергетску повезаност земаља, те да је у том смислу за нас најбитније регионално повезивање у региону југоисточне Европе.

"Србија жели да регион ЈИЕ буде умрежен инфраструктурним пројектима, што наравно укључује и оне енергетске, уз истовремено повезивање нашег региона са ширим окружењем. Свесни смо да су енергетска инфраструктура и одрживо снабдевање кључни фактори економског напретка не само појединачне земље, попут Србије, већ и региона у целини", казао је Дачић.

Енергетска безбедност јесте једно од приоритетних питања за ЕУ, казао је Дачић и додао да стога Европска комисија последњих година велику пажњу посвећује јачању енергетске безбедности ЕУ.

Како је навео, природни гас ЕУ увози углавном гасоводима из три земље, и то из Руске Федерације скоро 40 одсто, Норвешке 32 одсто и Северне Африке 12 одсто.

"Остатак чини снабдевање течним природним гасом. Приоритети енергетске политике ЕУ постали су диверзификација извора и рута снабдевања", казао је министар спољних послова.

Према његовим речима, Србија са великом пажњом разматра све пројекте који земљи могу да обезбеде стабилно снабдевање енергентима, пре свега природним гасом, што како додаје не искључује оне пројекте у којима Србија није крајњи корисник, већ је земља кроз коју ће се одвијати транзит ка другим земљама у региону.

Министра иностраних послова БиХ Игор Црнадак истакао је да је питање енергетске безбедности постало или ће ускоро постати најважнија компонента када је питању безбедност уопште.

"Око ових тема нико не може да ради сам и зато је важан приступ заједничког рада и сарадње пре свега са суседима и наша порука је блиска пријатељска веза са Србијом. На овим питањима треба да радимо заједно", казао је Црнадак.

Када говоримо о енергетској безбедности две ствари су кључне - физичка доступност енергната, рекао је Црнадак и навео да је исто тако важна и њихова приступачна цена.

"Не смемо дозволити да политички поремећаји утичу на енергетску безбедност и снабдевање енергентима", истакао је министар иностраних послова БиХ.

Генерални секретар за међународне економске односе Грчке Ионис Брахос навео је да је Грчка кључни играч за стабилност у региону Југоисточне Европе у области енергетике, те да се залажу за диверзификацију и јачање енергетске безбедности.