Антић: Наставак Турског тока велика шанса за Србију и регион

Министар енергетике Александар Антић је изјавио да ће ускоро бити настављена изградња Турског тока према Бугарској и истакао да Србија спрема да се прикључи том гасоводу.

"Вазан пројекат за нас је могућност да кроз нас регион прође наставак деонице Турског тока. Крак испод Црног мора ће изаћи ће током новембра на турску обалу и затим ће кренути изградња гасовода ка Бугарској", рекао је Александар Антић на отварању дводневне међународне конференције за енергетску безбедност Евроазије, у Дому Народне скупштине.

Антић је истакао да је тај пројекат значајна прлика за цео регион и његову енергетску безбедност.

"Могућности да 10 до 15 милијарди метара кубних руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енеретску безбедност. То ће отворити могухност развоја гасификације и гасне привреде", навео је Антић.

Министар је истакао да би прикључењем на Турски ток поменуте земље постале транзитне и за гас и остваривале од тога значајан профит.

"Србија велику пажњу посвећује том пројекту ,спремни смо да искористимо шансу коју тај пројекат пружа. Ипак, то не зависи само од нас, ту су наше комшије Бугарска и Мађарска".

Антић је рекао да је за нашу земљу значајно и повезивање на Јужни гасни коридор и гасоводе ТАНАП и ТАП и Каспијски басен, преко ЛНГ терминала у Грчкој односно гасне конекције између Грчке и Бугарске.

Сијарто: Зашто је споран Јужни ток?

Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто је изјавио је да не види разлог зашто не би могао да се гради 'јужни ток' односно да се настави Турски ток према Бугарској, Србији и Мађарској и зашто трпи велике нападе од ЕУ, када постоји блиска сарадња Русије и земаља Западне Европе.

Сијарто је запитао како је могућ Северни ток 2 између Русије и земаља Западне Европе и зашто онда не би била могућа јужна гасна рута.

"Ако Европска комисија нема ништа против Сверног тока, у чему је проблем са новом јужном рутом за испоруку гас. Ако погледамо та два пројекта, ту нема разлике, само је разлика у томе што у Северном току 2 учествују јаке западноевропске енергетске компаније, док у јужној рути оне мање из Централне Европе", рекао је Сијарто на међународној конференцији за енергетску безбедност Евроазије.

Он је истакао да то не значи да Европска комисија према земљама Централне и Источне Европе треба да има другачији приступ.

Сијарто је подсетио да "Гаспром" гради два крака Турског тока, једна за снабдевање Турске и изразио наду да ће други снабдевати потрошаче Западног Балкана и Централне Европе.

"То значи да би траса гасовода ишла од Турске до Бугарске и Србије, а затим и Мађарске, одакле би се гас испоручивао или за Словачку или за Астрију. Тај пројекат је нападнут. Кад год је могуће такви пројекти у Централној Европи се нападају, што показује да постоје дупли стандарди и лицемерје", нагласио је Сијарто.

Рекао је да се земље Централне и Источне Европе често оптужују за сарадњу са Русијом и додао да су на недавној конференцији о енегетици у Русији учестовале највеће четири енергетске компаније из Европе и да њих нико није оптужио за сарадњу са Русијом.

Он је наглаисо да постоји блиска сарадња између Русије и земаља Западне Европе, не само у енергетском смислу него и шире.

Сијато је, такође, рекао да земље Централне и Источне Европе треба да се држе четири принципа, а то су да о енегетској безбедности одлуке доносе саме у складу са својим интересима, да подигну глас против дуплих стандарда које намеће ЕУ, да саме налазе енегетске 'миксове', као и да је за те земље евроазијска сарадња обавезна.

Додао је да су земље Централне и Источне Европе у историји увек трпеле и били губи губитници због сукоба Истока и Запада, као и да у будућности то више не сме да дозволе.

Сијато је рекао у изјави новинарима да је нашем региону потребна диверзификација извора енергије, нове инвестиције у руте за снабдевање гасом.

Каже да је интерес Мађарске да купује гас и са јужне руте, као да ту постоје три могућа сценарија, од којих је најизгледнији да Мађарска купује гас преко Србије и Бугарске.

"Спремни смо да уложимо до 50 милиона евра у тај пројекат како би добијали шест до осам милијарди кубика гаса годишње из Србије. Очекујем од Европске комисије да помогне тај пројекат зато што ће и Западна Европа добити велики гасовод. Ми у Централној Европи захтевамо равноправне услове и сличан приступ од ЕК и желимо да Брислел помогне", поручио је Сијарто.

Георге Статакис, министар животне средине и енергетике Грчке, рекао је да је у наредних 15 година неопходно удвостручити производњу енергије из обновљивих извора.

"Морамо и да повежемо наше енергетске инфраструктуре. А та енергетска транзиција је немогућа без гаса", истакао је Статакис.

број коментара 0 пошаљи коментар