Кључ развоја – окружење које подржава иновације

"Најбољи изуми настају из преке потребе, упркос манама које постоје у земљи. Идеја је била да изазове претворимо у прилике", рекла је Алона Фишер Кам на 18. Српском економском форуму.

Идеја Израела је, каже, била да извози иновације, а због ситуације са суседним земљама, морао је да се фокусира на удаљене земље, па су се зато определили за услуге, а не на робу и то у области безбедности, која је за Израел највећи проблем.

"Тако смо наш проблем претворили у прилику и усредсредили се на хајтек", рекла је амбасадорка.

"Ту је и оно што држава ради – влада у иновације улаже 5,5 одсто БДП-а, што је највећа стопа у земљама ОЕЦД, и то је константа у последњих 20 година, без обзира на то ко је на власти", истакла је амбасадорка.

Такође, привреда се изборила са тим како да привуче средства – определила се за ви-си фонд који је био веома успешан.

"Данас има 70 таквих фондова, 7.000 хајтек компанија, а од тога 5.000 стартапова и то само у Тел Авиву. Направили смо окружење које је подржало иновације", рекла је Фишер Кам на панелу посвећеном четвртој индустријској револуцији.

Јанис Мастрођорђу, генерални директор "Института за демократију Константинос Г. Караманлис" каже да је термин Четврте индустријске револуције и даље непозната и да се многе земље, као и Грчка, боре да сустигну и трећу индустријску револуцију.

"Кључно је питање брзине промена, која је сада изузетно велик. Ако не сустигнете воз на време, нећете моћи касније", рекао је Мастрођорђу.

Како каже, постоје три стуба Четврте индустријске револуције: огромна количина података, невероватна моћ рачунара који сада имају већу моћ него што су имали рачунари у НАСА када су послали човека у космос пре око 60 година.

"Трећи стуб је вештачка интелигенција. Сигурно је да ће сви наши пословни задаци у будућности бити под великим утицајем паметниих уређаја. Нико заиста не зна где ће будућност да нас одведе", додао је Мастрођорђу.

Према његовим речима, треба да адаптирамо систем рада на нову економију, али и да обратимо пажњу на стално учење.

Председница Удружења пословних жена Србије Сања Поповић Пантић је рекла да постоји мало учешће жена у области иновације, али да је то случај и у ЕУ.

"Такође, свега 11 одсто женских фирми код Европске комисије аплицира за добијање средстава за развој. ЕУ је покренула инструмент за развој малих и средњих предузећа као пилот пројекат за подстицање женских иновативних пројеката", рекла је Сања Поповић Пантић и додала да су за технолошке иновације потребни већи ресурси.

Нагласила је да су женска предузећа у Србији углавном користила субвенције, али да су од социјалне категорије постале развојна категорија.

Како је рекла, од ситних занатских послова сада се баве развојем нових производа и услуга.

Власник и директор "Неофyтон", која је генерални заступник највећих светских произвођача машина и опреме за индустрију бризгања пластике, Зоран Тадић каже да су успели током година да се пробију на тржиште Африке и да је било тешко када су почињали због конкрената из Кине, који су били четири до пет пута јефитинији.

"Замислите да пијете млеко ујутру и да вам каже шоља да ли сте болесни или нисте или да се туширате да вам вода каже хемијску анализу вашег тела", рекао је Тадић додајући да би тако могла најједноставније да се опише Четврта индустријска револуција.

Тадић је нагласио да Србија као земља у развоју треба да се укључи у процес дигитализације и индустрији 4.0.

Драгана Лукић из компаније "Рош" у Србији, која се бави иновативим лековима, каже да имају скоро 20.000 научника који раде за ту компанију и да сарађују са више од 20 малих предузећа које раде на развоју и истраживањима у тој области.

"Ушли смо у нову еру дијагностике и лечења, није далеко дан када ћемо сви имати геномску картицу", додала је Драгана Лукић.