Антић: "Јадар" и РТБ Бор - велике развојне шансе

Александар Антић је рекао да РТБ Бор са стратешким партнером "Зијин" може да буде локомотива развоја Србије и да би ако буде синергије са пројектом Тимок (налазиште бакра и злата), што је извесно, РТБ могао у периоду од шест година да почне да производи из сопствених концентрата између 200.000 и 250.000 тона бакра годишње.

"То ће нас ставити на треће место по призводњи барка у Европи и РТБ ће учествовати са око пет одсто у БДП-у само са производњом бакра", нагласио је Антић.

Изразио је очкивање да ћемо искористити ту огрмону прилику. Како је рекао у динамичној слици развоја Србије издвајају се и енергетски пројекти светске класе, попут пројекта "Јадар" који развија компанија "Рио Тинто" код Лознице за добијање литијума.

"То је огромна развојна шанса, не само за Србију већ и цео регион", рекао је Антић.

Антић је нагласио да би већ за неколико година, када тај рудник буде отворен, Србја могла да учествује 10 одсто у укупној производњи литијума у свету.

"То може да генерише и развој читавог другог низа индустрија, као што је производња батерија и електричних аутомобила овде у Србији", нагласио је Антић.

Чукари пеки је потецијално једно од најбогатијих светских налазишта бакра и злата, а Антић истиче да је тај пројекат велика развојна шанса за целу земљу.

Говорећи о РТБ-у Бор, нагласио је да је то предузеће представљало велики проблем за буџет, док је сада велика шанса за привреду.

Нагласио је да се у Србији релаизује инвестициони циклус енергетских пројеката вредних између три четири милијарде евра, а неки од значајнијих пројеката су нови термоблок у Костолцу Б3 снаге 350 мегавата, вредан више од 750 милиона долара, затим градња погона снаге око 600 мегавата за обновљиве изворе енергије и тај цикљус би требало да буде завршен до 2020, НИС Дубока прерада, ТЕТО Панчево и друго.

Када је реч о гасу, Антић каже да ће бити проширено складиште гаса Банатски двор, али и градњом новог Банатски Итебеј.

Такође, гради се и гасна интерконекција између Србије и Бугарске.

Антић наводи да је за Србију важна и гасна интерконекција између Бугарске и Грчке која би могла да повеже Србију са грчким гасним терминалима, али и веза са Јужним гасним коридором и гасоводима ТАНАП и ТАП.

У еколошке пројекте у енегетском систему до сада је уложено 300 милиона евра у ЕПС-у, а Антић каже да ће бити уложено још додатних 800 милиона у наредних пет до седам година.

"Србија се налази на дну европске листе по питању ефикасности коришћења енергије. Огрман потенцијал имамо у штедњи енергије и ми смо штедњу препознали као нови извор енергије. Планирамо озбиљне инвестицоије у тој области и формираћемо нови фонд за енергетску ефикасност", рекао је Антић.

Истакао је да је Економски самит један од најзначајнијих економских скупова, за квалитетну размену искустава и интеракцију између привредника и владе, за стварање амбијента да Србија буде што боље место за пословање.

Антић је нагласио да смо направили велике искраке и да имамо политичку и финансијску стабилност у држави и да ћемо на крају године сигурно имати привредни раст већи од четири одсто, пошто смо прво полугодиште завршили са 4,8 одсто раста БДП-а.