Земље Западног Балкана на реформском путу ка ЕУ

Земље Западног Балкана немају другу опцију осим да наставе са реформама на путу ка Европској унији, поручили су учесници Економског самита Србије и нагласили да је приступање региона ЕУ у интересу земаља чланица и да цео процес мора бити бржи.

Говорници панела Стабилизација и интеграција Западног Балкана сагласили су се и да је кључни проблем региона одлазак људи из земље и да државе морају да раде на владавини права, привредном расту и стабилности, док је представник ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао да брзину уласка у ЕУ диктирају реформе у земљи.

Дубље економско повезивање Западног Балкана од пресудног је значаја за даље напредовање свих земаља, поручио је министар спољних послова Ивица Дачић и истакао да је Србија отворена за наставак и унапређење сарадње са свим међународним партнерима.

Дачић је рекао да се сарадњом, осим економских, шаље и јасна политичка порука, јер су квалитетнији односи и превазилажење отворених проблема у заједничком интересу свих.

"Економско повезивање Западног Балкана је од виталног интереса јер јачамо привреде, припремамо се за приступање Европској унији, регион чинимо атрактивнијим и пружамо основе за првиредни раст, нова радна места и технолошки напредак", рекао је Дачић на Економском форуму Србије.

Министар је оценио да реформе које влада спроводи представљају исправан пут који води ка унапређењу друштва, јачању институција и привредном напретку.

"Наша визија наилази на препреке и тешкоће, али упркос томе ми се руководимо циљевима побољшања животног стандарда", рекао је Дачић.

Он је истакао да држава треба да ствара позитиван амбијент за економију, али да без раста, развоја економије, сигурно да ниједна држава не може да буде успешна.

"Зато је сарадња државе и привредника увек потребна јер је у заједничком интересу", рекао је Дачић.

Рекао је и да су ефикасна јавна управа, квалитетна радна снага стубови дугорочног развоја и да је Србија због тога предузела тешке, али неопходне мере - стабилизоване су јавне финасније, успостављен баланс између прихода и расхода, рецесија преокренута у стабилан раст.

Каже и да је у 2018. години настављен позитиван тренд, да је раст БДП достигао 4,8 одсто, незапосленост пала испод 12 одсто, те да је Србија на трећем месту у Европи по стопи економског раста

ЕУ се мења, између осталог због финансијске и миграционе кризе и Брегзита, рекао је генерални секретар Регионалног савета за сарадњу Горан Свилановић и подсетио да се лидери ЕУ нису сагласили да процес приступања Западног Балкана треба да буде део реформских процеса.

Он је, међутим, нагласио да земље Западног Балкана немају другог избора већ да наставе са реформама и политичким притиском, да буду најбоље што могу како би на крају убедили грађане ЕУ и лидере да донесу одлуку у корист приступања.

Свилановић је рекао да је кључни проблем друштава на Западном Балкану смањење броја становника и одлазак људи и да се морају спровести дубинске реформе уколико државе желе да промене тај образац.

Подсетио је на прогнозе Уједињених нација да ће Србија до 2050. године изгубити 23 одсто становништва, а Албанија чак 32 одсто.

Међутим, број доктора медицине које су изгубиле Србија и Бугарска је једнак, што говори да ни чланство у ЕУ не решава проблеме, истакао је Свилановић.

Он је додао да људи не одлазе због сиромаштва, већ да регион напуштају добростојећи грађани који имају добар посао, али не желе да њихова деца одрастају у оваквом правосудном, медијском, политичком систему.

Председница Мреже за реформе у Грчкој и Европи (ДИКТИО) и бивша европска комесарка за запошљавање и социјална питања Ана Диамантопулу указала је на постојање обостраног интереса у процесу приступања Западног Балкана Европској унији.

"То није нешто што Европљани дају Балканцима, већ је важно за мир у Европи да Балкан буде њен део. Ту постоји заједнички интерес", истакла је Диамантопулу и додала да Србија мора бити спремна за улазак у ЕУ, без обзира шта се у Европи деси у наредних десет година.

Напомињући да људи на Балкану желе да имају добар живот, Диамантопулу је рекла да је главно питање за сваког грађанина Балкана стабилност и осећај безбедности, раст, посао, као и заштићеност људских и политичких права.

Зато је, како је навела, важно да се грађанима на директан и опипљив начин обезбеди стабилност, раст и напредак.

"Србија мора бити страствена по питању ЕУ", рекла је она.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици каже да за ЕУ време и брзина уласка у ЕУ зависи од реформи.

"Брзину диктирају реформе. 2025. је амбициозан, али остварљив рок", рекао је Фабрици и додао да су поглавља 23 и 24 суштинска јер се баве владавином права и нагласио да је процес реформи врло мерљив.

"Не слажем се да смо у процесу проширења у питању 'ви и ми', морамо да имамо колективно виђење ствари, да радимо заједно", рекао је Фабрици.

Независни истраживач у тинк тенку Бројгел у Бриселу Марек Дабровски истакао је да ће бити потребно времена да се процеш приступања заврши и да ће он бити тежи него 2000-их јер је ЕУ данас “софитициранија и компликованија”, а ситуација у Европи и свету другачија.

Оценио је да су направљени позитивни кораци, прецизирајући да се то посебно односи на односи на Македонију и Грчку, процес помирења у БиХ, као и на процеш нормализације односа између Београда и Приштине.

Он сматра да влада опште расположење да је неопходно да се осигура да државе чланице ЕУ не дозволе да се догађају ствари као у Пољској и Мађарској.

Подсетио је да су земље у региону пале на листи "Фридом хауса" кад је реч о људским правима и демократским институцијама, али да је Србија и даље најбоље пласирана, иако је и она забележила благ пад.

Дабровски је, ипак, нагласио да ЕУ мора са своје стране нешто да уради.

Високи представник за БиХ Валентин Инцко сматра да не би требало да постоји алтернатива за Западни Балкан када је у питању улазак у ЕУ, те да процес уласка мора бити бржи.

Додаје и да је боља владавина права у југоисточној Европи, један од главних услова за пријем у ЕУ, интерес не само региона већ и самих земаља које су чланице ЕУ.

Бивши министар спољних послова и председник Народне странке Вук Јеремић оценио је да је Србија стигла далеко у отварању поглавља у преговорима са ЕУ, али и да је ситуација у појединим областима "драстична", посебно у области медија, слободе изражавања и владавине права, али и на пољу демократије у домену могућности да опозиција размени мишљење са представницима власти.

Он је оценио и да је Србија "ближе Мађарској, него другим земљама ЕУ", када је реч о општим условима у земљи и оценио да се "влада и цео систем крећу у погрешном правцу".

Модератор панела и адвокат Милан Париводић рекао је да је добро за Србију да буде барем "вагон друге класе" у возу ЕУ, те да је важно да се креће у истом правцу иако нисмо сви у првој класи.

"Дајте Балкану понуду која не може да одбије, као што је рекао Корлеоне", навео је Париводић.

број коментара 0 пошаљи коментар