Готово заборављена црна свиња моравка поново се узгаја

Црне свиње расе моравка за Милутина су биле успомена из детњства. Када се пре годину дана вратио на очевину одлучио је да гаји баш њих. Почео је са 16, а сада их има 120. Слободно се крећу и врло су издржљиве.

"Свиња је рентабилна за чување, мало троши хране, није захтевна. Ветеринар јој не треба, једе све осим концентрата. То је најздравије месо које постоји, нема холестерола", каже Милутин Живановић из Горње Сабанте.

Планинско село, Горња Сабанта код Крагујевца, са воћњацима, ливадима и шумом, идеално је за њихов органски узгој. Готово заборављена раса добро напредује, а крмача годишње опраси двадесетак прасади.

У Србији су три аутохтоне расе свиња – мангулица, моравка и ресавка. Произвођачи се поново одлучују за њихово гајење.

Додатни мотив је државни подстицај – 10.000 динара за крмачу и по 5.000 за назимице и нерасте. У Шумадији донедавно није било ниједне, а данас се на четири фарме гаји стара домаћа сорта.

Горан Јоксић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Крагујевац каже да очување тих аутохтоних гена може доста да утиче на развој свињарства у Шумадији и генерално у Србији.

"Оне имају отпорност и услове држања које је много прилагођеније овом подручју", каже Горан Јоксић.

Милутин Живановић објашњава да, пошто држава даје субвенције и кредите за задруге, пет-шест произвођача може да оснује задругу и да повуку по десетак хиљада евра бесповратних средстава.

Потражња је добра. Купци му, каже Живановић, долазе из целе Србије. Уматичене назимице, продаје за 4,5 евра по килограму. Његова рачуница је јасна: Од новца који добије од државе, пола оде на храну, остало је – чиста добит.