Србија скочила на листи Глобалне конкурентности за пет места

Према извештају објављеном на званичној интернет страници Форума Србија је на 65. позицији. По анализираним институционалним, политичким, економским и другим индикаторима има укупан скор од 60,9 поена, што је за 1,7 поена боље у односу на прошлу годину.

Макроекономска стабилност и финансијски систем су највише допринели напретку.

"Поготово као министра финансија ме радује што смо за макроекономску стабилност добили чисту петицу. За првих шест месеци 2018. бележимо раст БДП-а од 4,9, то се пресликава и на стопу незапослености са преко 25 до 26 одсто 2012, 2013. године сада смо на испод 12 одсто. Већ трећу годину имамо суфицит у буџету", наводи Синиша Мали.

Петица из макроекономије, тек би требало да да ефекте – кроз повећање пензија и плата, поручује председник.

"Није то било лако постићи, много тешких реформи је било потребно да се изведу. А људи ће видети кроз долазак већег броја инвеститора, кроз чињеницу да данас имамо 20.000 људи који раде у аустријским компанијама, ако они виде да сте бољи у глобалном индексу компетитивности, они ће долазити у већем броју, запошљаваће наше људе, биће нам већи БДП", оцењује Вучић.

Овогодишњи извештај је кажу стручњаци објективнији. Промењен је начин оцењивања. Осим што је смањен број индикатора, две трећине су нових. Новина је и да је утицај привредника на оцену смањен а повећан утицај финансијских институција.

"Ми смо то и у ранијим извештајима коментарисали да је то нешто што је Србију вукло на доле, с обзиром да су мишљења из анкете често била сувише песимистична, нису била толико објективна или како ми волимо да кажемо у складу са 'тврдим' подацима. С обзиром да је њихово учешће смањено наш ранг се побољшао за пет места", наводи Јелена Жарковић, директорка ФРЕН-а.

Привредници су оценили да су малим и средњим предузећима финансијска средства постала доступнија. Србија је, напредовала и по критеријуму иновативности у привреди јер расте улагање у истраживање и развој.

Лошију оцену добили смо за квалитет и развијеност институција где су индикатори – е-партиципација, слобода медија и стопа убистава.

Од земаља на простору бивше Југославије најбоље је рангирана Словенија на 35. месту са резултатом 69,6 поена.

Хрватска је пала за два места на 68. позицију (60,1 поен), док се Црна Гора попела за "две степенице" на 71. место (59,6 поена). 

Македонија, која прошле године није била рангирана услед недоступних података, налази се ове године на 84. позицији на листи глобалне конкурентности са скором од 56,6 поена, а Босна и Херцеговина је склизнула за једно место на 91. позицију с резултатом 54,2 поена.

Анализираних 140 земаља представља 99 одсто светског бруто домаћег производа и 94 одсто светске популације.

САД најконкурентнија земља света за 2018. годину 

Сједињене Америчке Државе, са скором 85,6 поена од 100, заузеле су прво место свргнувши Швајцарску са трона најконкурентније земље света на листи за 2018. годину, на ком је била девет година узастопно.

На другом месту је Сингапур (83,5), трећа је Немачка (82,8), а Швајцарска је сада тек четврта с резултатом 82,6 поена.

Светски економски форум је ове године променио методологију истраживања, смањивши укупан број индикатора са 114 на 98, при чему је повећао учешће "чврстих" показатеља, заједно с подацима из анкете привредника, са ранијих 31- 43 одсто на 70 процената, што значи да сада укупан ранг мање овиси о перцепцији, а више о нумеричким статистичким показатељима.

Методологија се темељи на 12 стубова конкурентности: институције, инфраструктура, примена ИКТ технологија, макроекономска стабилност, здравство, образовање и вештине, тржиште производа, тржиште рада, финансијски систем, величина тржишта, пословна динамика и капацитет за иновације.

При томе су ти стубови разврстани у четири групе, а односе се на пословно окружење, људски капитал, тржишта и иновацијски екосистем.