Сенат окренуо леђа аутомобилској индустрији

Амерички Сенат није одобрио план који би компанијама Крајслер, Џенерал Моторс и Форд пружио финансијску помоћ како би се суочиле са огромним губицима због пада продаје, узрокованог последицама економске кризе.

Републиканци су спречили да ауто-индустрија добије помоћ, иако је дан раније Представнички дом америчког Конгреса усвојио закон о државном зајму од 14 милијарди долара.

Иако се 10 републиканаца и двојица независних сенатора одлучило да стане на страну демократа, није било потребне већине од 60 гласова.  

Лидер већине у Сенату, демократа Хери Рид, изјавио је да је разочаран исходом гласања, а сенаторка из Калифорније Барбара Боксер саопштила да су њене колеге окренуле леђа десетинама хиљада америчких радника.

"Реч је о томе да ли хоћемо или нећемо да помогнемо америчкој средњој класи и производњи. Не можете оставити на цедилу америчку ауто-индустрију, а да тиме не погодите сваку врсту производње у овој земљи", истакла је сенаторка Боксер.

Лидер републиканаца Мич Меконел тврди да је за већину представника његове партије у Сенату предлог био неприхватљив јер сматрају да се његовом применом не би много шта променило.

Наставак слабљења економије

Критикујући лидере ауто-компанија, републиканци су истакли да мора да се спроведе реорганизација, а не да се траже зајамови и тиме "пада на плећа пореских обвезника".

Након одлуке Сената да се помоћ аутомобилској индустрији не одобри, сенка финансијског колапса надвила се над компанијама Џенерал Моторс и Крајслером, чији су представници најавили да можда неће успети да преживе ни до краја месеца.

Одбијање Сената да омогући наставак економског живота аутомобилских гиганата, стручњаци оцењују као велики пораз одлазећег председника Буша, али и новоизабраног Барака Обаме који је апеловао на Конгрес да спречи даље смањење броја радних места у већ прилично ослабљеној економији.

Бела Кућа је саопштила да ће сада размотрити друге опције.

Вест о пропалом финансијском плану помоћи ауто-индустрији САД, проузроковала је пад вредности на европским и азијским берзама.

Финансијска криза се глобализовала и ниједна земља се неће спасти последица које ће 2009. године бити теже него ове године, упозорио је директор ММФ-а Доминик Штрос Кан који је на турнеји по Средњој Америци.

И највећа банка у САД мора да отпушта

У САД је масовна отпуштања најавила и највећа америчка банка. Амерички банкарски гигант "Бенк оф Америка" планира да током три наредне године укине између 30.000 и 35.000 радних места, како би се изборио са финансијском кризом.

"То је доказ више о дубини кризе, а тек нам долазе агресивни таласи смањивања броја запослених", процењују стручњаци.

Најављеним отпуштањем "Бенк оф Америка" настоји да "очува финансијску снагу" како би у своју структуру могла да укључи инвестициону банку "Мерил Линч" коју је преузела и са чијом радном снагом запошљава укупно 308.000 људи.

Отпуштањем ће бити погођени запослени у обе сада спојене банке, и то у свим секторима пословања, али је "Бенк оф Америка" указала да још није завршила анализу о томе која радна места ће бити укинута.

Уколико би "Бенк оф Америка" отпустила 35.000 људи, смањила би укупан број запослених за 11,4 одсто.

Одлука те банке представља снажан ударац за град Шарлот на југу САД, где је и седиште некада снажне америчке банкарске групације "Веховија", која је била једна од главних жртава глобалне кредитне кризе, а купила ју је конкурентска банка "Велс Фарго" за 15,1 милијарду долара.

Пре само три месеца, када је обзнањен договор "Бенк оф Америке" са, такође пропалом, банком "Мерил Линч", Шарлот је називан "Волстритом америчког југа".

"Бенк оф Америка" је по имовини највећа банка у САД и друга комерцијална банка по депозитима и тржишној капитализацији.