ЕУ одобрила 200 милијарди евра

Шефови држава и влада Европске уније одобрили су у Бриселу план Европске комисије о издвајању 200 милијарди евра за спречавање последица тешке економске кризе која се из САД проширила и на Европу.

Према изворима заседања, вође ЕУ прихватиле су да финансијска подршка буде у висини од 1,5 одсто бруто домаћег производа ЕУ.

Ради се, заправо, о плану утврђивања заједничких смерница за све чланице Уније, које ће потом спровођење плана прилагодити сопственим потребама.

Из буџета ЕУ биће издвојено 30 милијарди евра, а 170 милијарди евра ће сопственим средствима, укључујући смањење пореза на додату вредност, чланице Уније уложити у опоравак привреде и стабилизацију умногоме блокираних финансијско-банкарских трансакција и кредитирања нарочито средњих и малих предузећа и потрошње.

Немачка се досад противила томе да се планом предвиди и повећање буџетског дефицита и веће смањење пореза на додату вредност, на чему су посебно инсистирале Велика Британија и Француска.

Влада у Берлину је после дугогодишњих структурних реформи и социјалних мера "стезања каиша" повратила буџетску равнотежу и није била спремна ни на план са "заједничком благајном" ЕУ, нити за пробијање буџетских расхода, уз пад пореских прихода.

Компромис је коначно нађен јер су остале чланице Уније донекле попустиле у захтевима да се, без обзира, на привремено попуштање буџетско-финансијских стега, хитно примене мере за спречавање даљег урушавања економског раста.

Помоћ источноевропским земљама

Европска комисија је предложеним планом допустила да се "привремено", у циљу сређивања финансијских токова, спречавања пада економског раста и претње социјалним немирима, допусти и "пробијање" иначе веома строгих ограничења за буџетски дефицит, јавни дуг и ниво инфлације, посебно за земље у зони евра.

Донесена је и одлука да се земљама које западну у теже финансијске тешкоће, као што је био случај с Мађарском, а видљиво су погођене и неке друге источноевропске земље, могућа подршка из буџета ЕУ повећа појединачно са 12,5 на 25 милијарди евра.

Напорима за стабилизацију је допринела и Европска централна банка преполовивши практично у кратком року референтну каматну стопу.

Пад потрошње у Европи је изазвао и видљиво смањивање инфлације, а Европска централна банка, која је веома одлучна у борби против инфлације, смањила је основне камате, чиме је дала свој доприноси јефтиноћи капитала и инвестицијама.