Да ли је тржиште кафе у Србији горко или слатко?

За сада, постоје два јавна регистра оних који су у обавези да на своје производе лепе акцизне маркице, регистар произвођача алкохолних пића и регистар произвођача дувана.

Велики произвођачи кафе се надају да ће Регистар "пржионичара" бити, такође, јавно доступан у наредном периоду.

Од почетка године, када је држава увела обавезу стављања акцизних маркица на кафу, 380 фирми је преузело "налепнице", од чега је 371 домаћи произвођач кафе, а девет су увозници кафе, кажу за Танјуг у Министарству финансија.

Овај податак први пут показује колико је у Србији оних који се легално баве прерадом, пржењем и паковањем кафе.

Подаци АПР-а, пак, показују да је са "претежном шифром делатности" тренутно активно 167 активних привредних субјеката (шифра делатности 10.83) који се баве прерадом чаја и кафе.

Иако су ови произвођачи регистровани, то и даље не значи да сви могу да стављају маркицу на паковање кафе, јер дозволу за то даје Министарство финансија.

Завод за израду новчаница и кованог новца Топчидер је у пероду од 1. јануара до 30. септембра ове године одштампао и издао укупно око 120 милиона акцизних маркица за кафу.

Маркице се стављају на паковања различите тежине пржене и сирове кафе, кафе у ринфузи као и на паковања екстракта кафе, есенција, љуспица...

Девет месеци након увођења акцизних маркица на паковања кафе у Србији још нема званичних извештаја о ефектима ове мере државе, која је увођењем акциза желела да смањи број нелегалних произвођача и трговаца кафом те утиче на смањење сиве економије.

Међутим, јасно је да ће држава од акцизних маркица напунити буџет који је годинама трпео штету због необележавања кафе и зарадити најмање 4,5 милијарди динара.

Према ранијим проценама самих произвођача кафе из 2016, сваке године се прошверцује око 5.000 тона сирове кафе у Србију.

Милионска штета 

Процене о штети коју републички буџет трипи су различите.

Једна каже да се сваке године у државну касу слије 400 милиона динара мање због неплаћених акциза на шверцовану сирову кафу, што је еквивалентно исплати више од 150.000 месечних дечијих додатака.

Друга процена каже да та цифра иде и до милијарду динара мањка у буџету Србије.

Међутим, како би се створила јаснија слика о количини шверцоване кафе, штети коју трпи буџет и грађани, неопходно је умрежити податке бројних институција како у Србији тако и у региону са информацијама колико кафе стигне у Луку Бар у Црној Гори и друге луке у региону, из Бразила, Индије, Вијетнама, Конга...

Генерални директор Пословног подручја кафа "Атлантик Групе", у оквиру које послује "Гранд кафа", Андреј Беле, каже да оно што се може проценити за протеклих девет месеци је да, "више-мање", сви произвођачи на тржишту примењују акцизне маркице.

"С друге стране, немамо податак ко је све испунио законску норму да се до 31. децембра 2017. године региструје као пржионичар кафе јер тај регистар, без обзира на остале регистре који су јавни, данас није јаван. Имамо незваничне податке да је акцизне маркице у Заводу за израду новчаница, унутар првог квартала, подигло преко 300 правних или физичких лица, што је за нас доста велика бројка", наводи Беле.

У Министарству пољопривреде наводе да је у прошлој години увезено 29.892,67 тона, док је за девет месеци ове године у земљу ушло 21.177,9 тона сирове кафе.

Беле објашњава за Танјуг да за сада није могуће дати одговор да ли се смањио број нелегалних произвођача али да је приметно смањење небрендиране кафе на пијацама.

Међутим, каже, приметно је да нису сви производи који се налазе на полицама у маркетима декларисани у складу са правилницима о декларисању кафе.

Објашњава да је држава, што се тиче законских регулатива везаних за акцизе, "своје одрадила" и да је саслушала иницијаторе увођења акциза, "Гранд кафу" и друге произвођаче, као и струковна удружења и организације.

Подаци говоре да 80 одсто тржишта у Србији покривају два највећа произвођача "Гранд кафа" и "Дон кафа".

Беле објашњава да када инспекција обави контролу два или три велика "играча" на тржишту, аутоматски је покрила скоро цело тржиште.

Међутим, пита Беле "шта је са осталих, близу 300 пржионичара" колико се процењује да их укупно има.

"Држава ће у једном моменту сигурно објавити статистичке податке око прикупљених акциза. Тај податак ће јасно и гласно рећи да ли је држава са променом закона постигла некакав ефекат или није", сматра Беле и наводи податак да је промет "Гранд кафе" 23.000 тона годишње, од чега се на тржиште Србије пласира 10.000 тона.

Беле каже да ће им у овој години акцизе и царине на кафу представљати додатни трошак у висини од 1,3 милијарди динара (око 11 милиона евра).

Процене кажу да се скоро 20 одсто трговине са сировом кафом и кафом као готовим производом у Србији одвија у сивој зони иако је стављање акцизних маркица на паковање обавеза за све произвођаче.

Према подацима достављеним Тањугу, Управа царина је од јануара ове године до 30. септембра запленила око 829 килограма кафе, као и 4.344 капсула еспресо кафе,1.524 комада инстант и осам паковања филтер кафе.

Димитрије Ивановић из Привредне коморе Србије (ПКС) наводи да је у овој години за првих осам месеци увезено око 18.000 тона сирове кафе чија је вредност око 40 милиона долара.

Објашњава да је у питању пад од 8,6 одсто у односу на исти период прошле године.

С обзиром на то да тржиште кафе у Србији, према процени струке, вреди око 200 милиона долара, а "део колача" узимају нелегални продавци и трговци, Ивановић поручује да је важно наставити борбу против сиве економије у овом сектору.

Наводи да 10 до 15 одсто тржишта кафом у Србији покрива десетак предузећа, мале пржионице држе око пет одсто, а остатак заузимају две велике компаније.

Занимљив је и податак да наша земља извози кафу, и то у вредности од око 5,8 милиона евра, највише у државе у којима живи наша дијаспора.

ПКС апелује на потрошаче да кафу купују у супермаркетима и местима која су предвиђена за продају кафе управо због њихове безбедности "јер на тај начин знају шта пију".

Колико има кафе а колико додатака?

Како је кафа прехрамбени производ и напитак који се у Србији испија у великим количинама (грађани Србије у просеку попију 2,5 шољица кафе дневно), за њену производњу би требало да важе најстрожија правила о безбедности у производњи хране - ХАCCП стандард. Међутим, уколико би мали пржионичари имали обавезу да примењују ХАССП, питање је колико њих би опстало на тржишту.

Још један део проблема на тржишту кафе у Србији су декларације.

Наиме, произвођачи који су регистровани и стављају акцизну маркицу на своју робу нису у обавези да јасно истакну да ли се у кесици налази "100 посто кафа" или је "мешавина кафа са сурогатом", односно, додатком.

Додавање сурогата, као што су соја, јечам, жир, кукуруз... није забрањено, али је зато обавезно да на декларацији производа буде наведен тачан састав кесице на којој пише да садржи кафу.

У највећем броју случајева, ови додаци се не наводе ни у декларацији нити на предњој страни паковања, те су потрошачи доведени у заблуду шта тачно купују и конзумирају.

Драгана Илић из НАЛЕД-а, објашњава да је тржиште кафе донекле специфично јер је у питању акцизна роба и роба широке потрошње која се масовно конзумира.

Препорука НАЛЕД-а је да је потребно изменити и допунити подзаконске прописе у циљу сузбијања незаконите трговине кафом, односно, сузбијања нелојалне конкуренције када је у питању трговина производима од кафе и сурогатима.

Закон дозвољава продају мешавине кафе и сурогата под називом "мешавина кафе и сурогата" с тим што декларација ових производа мора да садржи податак о количини сурогата у мешавини.

У пракси се показало да овакво декларисање не даје адекватну информацију потрошачима, који су у великом броју случајева доведени у заблуду мислећи да је у питању производ од "чисте" кафе.

НАЛЕД зато предлаже измену правилника те да на кесицама убудуће пише производ од кафе са ознаком "100 одсто кафа".

Ова измена би, сматрају, побољшала информисање потрошача када је у питању кафа, односно, омогућило би се јасније разликовање производа који се стављају у промет под називом "мешавина кафе и сурогата кафе "од праве 100 одсто кафе".