Колико већи износ могу да очекују пензионери?

Пензионерима с примањима до 32.000 динара месечно повишица стиже сигурно, али и њима и осталим старијим становницима Србије у најави је и једнократна исплата.

"Ја сам тражио да се за њих обезбеди, јер они имају тежи економски положај, да се њима исплати пет процената више и да то буде стална категорија, а не привремена. Још гледамо да ли постоји могућност, уз увећање пензија ове године, то ћу моћи да кажем за једно месец дана, да идемо са једним мањим једнократним давањем додатно. Тако да верујем да ће пензионери бити задовољни", навео је председник Србије Александар Вучић.

Већи износ на чеку од новембра очекује и оне који имају највеће пензије.

"Наравно, неће они бити богати због тога. Посебно не они са најнижим пензијама. Рецимо, мој отац ће имати девет хиљада већу пензију него у 2014. години, а смањили смо му били за 13-14.000 пошто има велику пензију, ја мислим. Мама има нешто нижу пензију, има високу, али нешто нижу него што има отац", истиче Вучић.

И ММФ је тражио укидање Закона о привременом смањењу пензија, али не и правила по којима се оне повећавају. Зато идуће године очекују нову промену пензионог закона да би у 2020. била примењена правила за обрачун повишица. И за пораст плата у јавном сектору имају рачуницу.

"Влада ће у наредних неколико недеља саопштити коначну одлуку о платама. Ми смо причали о укупном повећању плата, то ће бити неких седам одсто, отприлике паралелно са растом БДП-а. Систем зарада нови, који Влада предлаже, помоћи ће да се уравнотеже плате у јавном сектору на један бољи начин. Тако да они који заслужују више плате, просветни радници, лекари и медицинске сестре ће добити веће повећање", каже шеф делегације ММФ-а у Србији Џејмс Руф.  

"То што је рекао господин Руф односи се на укупну масу плата која може да се повећа и с тим се слажем. Али то нису проценти који се односе на секторско повећање плата, тако да с те стране имамо масу новца коју можемо да поделимо и да усмеримо ка повећању плата. Колика ће та маса бити у односу на поједине секторе, знаћемо до краја месеца", наводи министар финансија Синиша Мали. 

Колико ће бити уложено у јавне инвестиције? 

Новца има, сагласан је и Фискални савет, али би га требало више трошити на јавне инвестиције и смањење намета на зараде.

"Сматрамо да би половина тога требало да се утроши, дакле 200 милиона, на смањење пореза. Ми мислимо да би најбоља политика била да се смањи фискално оптерећење рада и ту рачунамо да би оно могло да се смањи са 63 одсто на неких 61 одсто", каже председник Фискалног савета Павле Петровић.

Држава планира да догодине у јавне инвестиције уложи 25 милијарди динара више.

"Биће укупно више од 208 милијарди само за инвестиције које ће ићи кроз буџет плус кредити и сва остала финансирања која су везана за изградњу ауто-путева, мостова, железница", каже министар Синиша Мали. 

Оно око чега нема сагласности јесте план да се до већег економског раста стигне преко повећања зарада и потрошње.

"Стимулисање потрошње преко плата и пензија даје само краткорочни и мали ефекат на раст привреде. Раст привреде могу да гурају јавне инвестиције и инвестиције приватног сектора", сматра Павле Петровић. 

За инвестиције ће, према рачуници Фискалног савета, идуће године у буџету бити између 450 и 600 милиона евра.