Снабдевање гасом по геополитичком кључу

На нове количине гаса наша земља реално може да рачуна из гасне интерконекције "Ниш - Софија" коју, уз подршку Европске уније, развија са Бугарском. Тај гасовод би нас повезао и са гасним терминалима у Грчкој. Министар енергетике Александар Антић потврђује да се озбиљно разматра и изградња продужетка "Турског тока". 

Пројекат "Турски ток" се добро развија, а да ли ће бити реализован - не зависи од Србије.

"Србија се због своје енергетске безбедности спрема да га развија, али да би он дошао до Србије, мора да прође кроз Бугарску, и из Србије иде у Мађарску. Значи, две земље Европске уније. Србија је ту", каже Антић.

Неоспорно је да нам гаса треба више, како у домаћој потрошњи тако и због све већег броја фабрика које га користе и као сировину.

"Неколико електарана нових и неколико електрана-топлана које би требало да се граде - да истовремено производе и електричну и топлотну енергију у Србији - траже веће количине гаса. Те веће количине би биле негде око две милијарде кубних метра гаса годишње, што би у сваком случају удвостручило садашњу потрошњу. Другим речима, Србији стварно треба гаса", каже Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије.

У Европи је све више нових складишта, а трага се и за новим изворима гаса. Иако Америка притиска да се обустави градња Северног тока 2, Немачка не одустаје јер јој је то други директан доток руског плавог енергента.

Бивши амбасадор Срећко Ђукић указује да је стопа раста у Европи прешла седам одсто, што је изнад свих очекивања.

"Производња гаса у Европи константно пада. И зато се сада води права борба за обезбеђивање гаса, нове гасоводе и за течни гас. Северна Африка нема те капацитета да може да обезбеди потребан гас Европи. Блиски исток се налази у хаосу. Иран је пред санкцијама и једини сигурни глобални снабдвач остаје Русија", каже Ђукић.

Са три гасаовода и "Турским током" у изградњи, најозбиљније транзитно гасно чвориште у региону Југоисточне Европе сада је Турска.