"Србија жели да буде прва земља по стопи раста у Европи"

Синиша Мали је истакао да је једини пут Србије да напредује и као земља региона и да у будућности има што више сарадње, а што мање баријера.

Отварајући панел о економским и финансијским изгледима за Балкан, другог дана Седмог самита ЕУ–Југоисточна Европа, у организацији лондонског Економиста, који се одржава уз медијско партнерство агенције Танјуг, Мали је истакао да је важно да се разговара о томе, јер је то једна од кључних тема за целокупни будући развој региона.

Поновио је да је стопа раста у првих шест месеци ове године 4,9 одсто, али и истакао да у том расту учествују и пољопривреда, прехрамбена индустрија, грађевинарство, гране које дају за право да се каже да је тај раст стабилан и дугорочан.

Незапосленост је сада, додао је, 11,9 одсто и подсетио да су протеклог викенда отворене две нове фабрике у Нишу, уз улагање "Шангдонг Линлонга" у Зрењанин, стратешко партнерство за РТБ Бор.

Како је рекао, динар је стабилан, као и курс и инфлација, трећу годину за редом имамо суфицит, уз смањење јавног дуга.

Намера је, поручује, да јавни дуг буде још нижи, јер се смањивањем стања јавног дуга смањују и издаци за камате и отвара простор за веће плате и пензије и за више инвестиција.

"То показује колико је различита слика Србије тада и сада. Србија је била на ивици банкрота и амбиса, а сад је једна од најбрже растућих економија", рекао је Мали.

Зато је, каже, јуче изашао са пакетом мера које ће важити од јануара 2019. године, а које додатно треба да подстакну раст наше привреде.

Међу њима је укидање доприноса за осигурање од незапослености на терет послодавца, а које је износило 0,75 одсто, уз смањење парафискалних намета.

Промениће се и начин обрачуна пореске амортизације, како би привредници више могли да улажу у опрему и технику, а биће донет и пакет стимулативних мера за иновативне активности.

"Наш је интерес да што више сарађујемо као регион"

Мали је поручио да економски напредак Србије значи и економски напредак региона, с обзиром на водећу улогу наше земље на Балкану и додао да је у нашем интересу да се повежемо са регионом.

Зато, истиче, Србија улаже у изградњу путева - Коридора 10 и 11, брзу пругу до Будимпеште, како бисмо били повезанији и самим тим јачи, привлачнији и атрактивнији за инвеститоре и велике пројекте.

"Само тако можемо да успемо", подвукао је Мали.

У том смислу, истакао је важну улогу Цефте, с обзиром на то да је она окосница наше економске сарадње.

Према његовим речима, Србија у трговини са Цефтом остварује суфицит, а само прошле године имали смо 3,9 милијарди евра трговинске размене са њеним чланицама, од чега је 3,1 милијарде извоз.

"Наш је интерес да што више сарађујемо као регион, јер Србија од тога има користи, кроз извоз роба и услуга и у томе видим шансу за све земље региона. Влада Србије чврсто верује да је једини пут да се иде напред - да идемо напред као регион и зато заједничка перспектива и будућност лежи у што већој сарадњи и што мањим баријерама између нас", закључио је Мали.

"Новца за подстицање инвестиција има"

Буџетом Србије за наредну годину биће предвиђено 25 милијарди динара више за подстицање јавних инвестиција, најавио је министар финансија Синиша Мали.

Мали је рекао да Србија жели да буде прва земља по стопи раста у Европи, те да новца за подстицање инвестиција има.

Министар Мали је изношењем ових бројки "одговорио" председнику Фискалног савета Павлу Петровићу на констатацију да је потребно обезбедити средстава за подстицање инвестиција како би се убрзао раст привреде.

Мали је на панелу рекао и да економска политика државе није везана за политичке одлуке јер, каже, да се политика меша у економске планове, не би дошло до смањења плата и пензија пре неколико година.

Зато, каже Мали, "водимо се економским размишљањем".

Мали је говорећи о стимулацијама и олакшицама подсетио да ће до краја октобра Влада изаћи са пакетом мера са олакшицама за ИТ и сектор да ће "то бити снажна порука да смо спремни да подржимо ову индустрију".

Петровић: Подстицати привредни раст новцем из буџета 

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да има једно слагање и једно неслагање са министром финансија.

"Слагање се односи на то да су финансије Србије у ужем смислу стварно стављене под контролу, буџет је избалансиран. Моје неслагање је у погледу раста. Србија је још значајно заостала у привредном расту са упоредивим земљама", рекао је Петровић.

Ове године, каже, раст ће бити преко четири одсто БДП-а колико је Фискални савет прогнозирао прошле године.

То је зато, наводи, што је ова година била добра за пољопривреднике и било је добро функционисање ЕПС-а.

Просек претходне године која је била лоша у сфери пољопривреде и ове године, каже Петровић, чини стварни раст, просек од три и по одсто.

"У поређењу са земљама централне и источне европе заостајемо за један процентни поен, јер оне расту негде око четири одсто", каже Петровић.

Раст Србије мора да се повећа бар за један до два процентна поена да би се достигла, али и престигла централна и источна Европа. 

Средства која су расположива за подстицање раста, према процени Фискалног савета, износе 400 до 450 милиона евра.

"Она могу да се потроше за подстицање привредног раста. Половина тога би могло да се утроши за смањење пореза", сматра Петровић.

Преостала средстава би требало да се користе за повећање јавних инвестиција, али и за инвестирање у заштиту животне средине.

Наводи да би у наредних 10 до 15 година у Србији било потребно уложити око 10 милијарди евра у сектор животне средине и запослити нове људе у Министартву животне средине и повећати буџет тог министарства.

"Реалан раст плата у јавном сектору шест до седам одсто"

Петровић је рекао да би рационално било да маса плата и пензија расте у складу са растом БДП-а државе што номинално износи шест до седам одсто и додаје да плате треба да расту у складу са укупним економским растом земље.

"При томе говоримо о маси плата што не значи да треба све плате у јавном сектору истим темпом да се повећавају, већ би требало према платним разредима које Влада најављује да ће увести до краја ове године", каже Петровић.

Истиче да би повећање требало прво да добију они ресори који највише заостају у висини примања попут здравства, што показује и анализа Фискалног савета из јуна месеца.

Фискални савет ће наредне недеље, каже Петровић, изаћи са извештајем и ставом око повећања плата и пензија и њиховим мишљењем шта, како и када би требало да се повећава.

"Плате и пензије треба да расту пропорционално економској снази земље. Маса плата и пензија следеће године рационално би било да расту колико и БДП , номинално је то шест до седам одсто, али не преко тога".

Понавља став Фискалног савета да су повећање плата и пензија лош начин за повећање БДП-а и објашњава да стимулисање потрошње преко плата и пензија даје само краткорочни и мали ефекат на раст привреде.

"Раст привреде могу само да гурају јавне инвестиције које треба повећати. Такође, раст могу да гурају и инвестиције приватног сектора. Начин да држава томе допринесе јесте да држава смањи оптерећења на плате у приватном сектору", сматра Петровић.

ЕБРД: Србија и Црна Гора имају најимпресивније резултате 

Земље Западног Балкана су успеле да стабилизују своје финансије и поправе економску ситуацију, а најимпресивније резултате су постигле Србија и Црна Гора, изјавио је Петер Табак, економиста Европске банке за обнову и развој за Хрватску, Русију, Србију и Словенију.

Каже да је регион имао озбиљне проблеме у претходном периоду и да су скоро све земље успеле да унапреде фискалну ситуацију.

"Србија има одличне резултате у смањењу фискалног дефицита који је био већи од шест одсто 2014. године, а сада је стигла и до суфицита", рекао је Табак.

Како каже, у свим земљама су спроведене фискалне мере, помоћ им је пружао ММФ и слично, али сада треба више да се фокусирају на фисклану одрживост и повећавање јавних инвестиција.

Табак додаје да су инвестиције у Србији биле врло ниске док је сада другачија ситуација, али да би их требало још повећати.

Сматра да би све земље у региону требало да се фокусирају на унапређење јавних набавки, решавање питања државних предузећа која опретрећују буџети и гуше приватни сектор, затим правосуђа и слично.

Према његовим речима, све земље у региону имају још увек умерен раст од око 3,5 до четири одсто ти да би требало да га повећају бар на пет одсто и да је зато потребно повећати конкурентност привреде.

Стручњак ЕБРД каже да у многим земљама постоји проблем недостатка одговарајуће радне снаге, али и велика незапосленост, због чега су важни програми обука и преквалификација.

Табак је казао да је боље да земље које уђу у ЕУ прво добро припреме терен за улазак у еврозону.

Доминик Боли из компаније "Henley and Partners" је говорећи о проблемима радне снаге у региону као добар пример навео Малту и истакао да та земља тренутно има више радних места него радника.

"Малта је тренутно најуспешнија држава у Европи, имају превише радних места и многе земље би волеле да имају ту позицију", додао је Боли.