Шестовић: Има простора за даље повећање пензија и плата

Шестовић је на конференцији за новинаре, на којој је представљен редован годишњи извештај Светске банке за Западни Балкан, рекао да је због реформи које су спроведене у протеклим годинама, повећана и пројекција раста БДП за нашу земљу.

"Основа наших пројекција јесте да ће извоз из Србије наставити да расте. То јесте најздравија развојна стратегија Србије. То очекивање је базирано на чињеници да је било доста страних директних инвеститора који су дошли у последњих неколико година", каже Шестовић.

С друге стране, додаје, долази до опоравка домаће потрошње зато што долази до повећања зарада и повећања пензија.

"Све се то рефлектује на домаћу тражњу", указује Шестовић.

Раст увоза јесте један од највећих изазова, јер како се повећавају плате и пензије и расте домаћа производња, највећи део тога се прелива на увоз, оцењује Шестовић.

Други фактор јесте раст цене енергената, каже и наводи да се обично цена нафте одузима од раста који је остварен на бази извоза.

"Ми не знамо тачно шта ће се дешавати са тим факторима на средњи рок. Цена нафте је већ близу свог историјског максимума, надамо се да неће даље расти али ми то не моземо даље да предвидимо", поручује економиста Светске банке.

Констатује и да су се улагања у инфраструктурне пројекте значајно повећала у 2018, али и напомиње да остаје питање шта ће се дешавати у наредним годинама.

"Ми у свим нашим разговорима са представницима владе инсистирамо на томе да се настави тај снажни инвестициони циклус, јер јавне инвестиције утичу директно на повећање БДП и омогућавају приватне инвестиције", истиче Шестовић. 

Раст БДП-а биће већи од планираног у 2018. години, констатује Шестовић и додаје да је Светска банка кориговала своју првобитну прогнозу навише за пола процента, односно 50 базичних поена, те да је могуће да ће и за наредне године повећавати пројекције.

"Имали смо веома добре резултате у првом полугодишту, просечан раст у првих шест месеци је био 4,9 процената тако да је то нешто што нас је све охрабрило да изменимо своје пројекције за читаву годину", навео је Шестовић.

Утицај на раст БДП-а имају и пензије

Шестовић каже да је то делимично резултат опоравка у односу на базу првог полугодишта прошле године, које није било баш најбоље. Ипак, утицај на раст БДП имају и пензије, које су у неким случајевима достигле ниво пре смањења, у некима нису, али се ту "види опоравак" и реч је о 700.000 људи.

"Параметри за даље повећање плата су договорени у оквиру програма са ММФ тако да је све то укључено у пројекције за буџет за 2019. годину. Има одређеног простора и то је сада већ планирано на неки средњи рок. Доћи ће до редовоног прилагођавања плата", поручује.

На конференцији је било речи и о Закону о ПИО који искључује усклађивање пензија са трошковима живота, а из Светске банке кажу да је, колико они разумеју, у питању привремена мера којом се жели анулирати ефекат ранијег умањења пензија.

Кажу и да им је у разговорима са представницима државе речено да ће се у наредном периоду пронаћи друго решење за ово питање.

На питање да ли ситуација на Косову и Метохији може да утиче на смањење БДП-а, Шестовић објашњава да таква политичка дешавања могу да утичу на инвеститоре да сачекају са улагањем у Србију.

Шестовић је на конференцији за новинаре подсетио и да ниво јавног дуга у Србији константно опада и да је разлог за то пре свега мање задуживање државе и чињеница да се гаранције не издају јавним преузећима.

Наводи и трећи фактор који би помогао да се смањи задуженост земље, а то је кретање курса долара и евра и односа према динару.

"Дошло је до слабљења долара, а нама је отприлике трећина дуга у доларима", подсећа, те каже да је у односу на суседне земље Србија међу просечно задуженима.

Оно по чему се ми разликујемо, напомиње Шестовић, јесте да јавни дуг у Србији опада за разлику од других, где стално расте.