Светска банка: Виши али крхки раст на Западном Балкану

Захваљујући бржем расту, стопа незапослености је до другог квартала ове године пала на 12,5 процената радно способног становништва, кажу у Светској банци, што је у другом кварталу 2018. за 2,9 процентних поена мање него у првом кварталу.

И буџети централног и општег нивоа владе забележили су суфицит у првој половини године, што их је ставило на прави курс до краја 2018. године са суфицитом од 0,6 процената БДП-а.

Иако су у извесној мери, кажу у Светској банци, политички догађаји засенили економске реформе, очекује се да ће Србија до краја године завршити реформу неких од највећих предузећа и банака.

Главна забринутост Светске банке тренутно је недавно повећање екстерног дефицита и импликација на спољни дуг.

"Ризик који може да се погорша услед могућег пооштравања екстерних услова на тржишта у развоју, споријег раста унутар ЕУ и изгледа за придруживање, као и регионалних и политичких дешавања", каже Лазар Шестовић из Светске банке.

Оцењује да се ситуација на тржишту рада поправља, да је апресијација динара помогла у управљању инфлаторним притисцима, а да је у другом кварталу дошло до опоравка кредитне активности, али уз напомену да структура није повољна.

Иако трговински дефицит наставља да расте, у првој половини ове године дефицит текућег рачуна (ДТР) остао је непромењен, изражен у еврима.

Очекује се да ће средњорочно српска привреда забележити раст од око четири процента.

Пројекције средњерочног раста у највећој мери зависе од динамике структурних реформи и напретка по питању приступања ЕУ, наводи се у извештају.

Што се тиче ризика, они су, наводе, углавном политичке природе.

"Иако је Србија у првој половини 2018. остварила раст од 4,9 процената, што је у складу са резултатима других земаља Централне Европе, стална претња од превремених избора, недавна оставка министра финансија, рад на решавању питања КиМ, отварање поглавља спорије од очекиваног, недостатак формалног ангажмана са ММФ-ом, погоршавање показатеља који се односе на управљање и владавину права у земљи - све наведено сугерише да је раст могао бити и бржи", пише у извештају.

Поред тога, наводи се, несигурност коју стварају регионални политички догађаји, могуће пооштравање финансијских услова за тржишта у развоју генерално, као и забринутост за брзину динамике раста у ЕУ, чини локалне и стране инвеститоре обазривијим.

То би зато могло да узрокује кашњење завршетка неких важних инфраструктурних пројеката као и пројеката у реалном сектору, каже се у извештају Светске банке.

Јавне инвестиције подстакле раст на Западном Балкану

У најновијем Редовном извештају за Западни Балкан, под називом "Виши али крхки раст", Светска банка процењује се да ће привредни раст на Западном Балкану у овој години износити 3,5 процената.

Према извештају, у Албанији, Босни и Херцеговини, Косову, Македонији, Црној Гори и Србији пројектовани раст варира од 2,5 до четири процента.

Иако запосленост бележи раст у пет од шест економија региона, кажу у Светској банци, 91.400 нових радних места отворених у периоду од јула 2017. до јула 2018. године, значајно је испод нивоа од 214.000 колико их је остварено претходне године.

Највећи број нових радних места отворен је у индустријском сектору и сектору услуга.

"У региону смо сведоци раста који је подстакнут јавним инвестицијама и потрошњом", каже Линда Ван Гелдер, регионална директорка Светске банке за Западни Балкан.

Објашњава да је у земљама у којима је дошло до повећања приватних инвестиција, дошло и до бржег раста.

Иако су нетаргетирана социјална давања и зараде у јавном сектору краткорочно имале позитиван утицај на раст, оне повећавају фискалну рањивост, оцењује Гелдер.

Према њеним речима, раст приватних инвестиција и извоза обезбеђује одрживост раста.

Како објашњавају у Светској банци, у већини земаља Западног Балкана, висок и растући јавни дуг носи са собом фискалне и екстерне неравнотеже, што пројекције чини, кажу, осетљивим на промене трошкова финансирања уколико би се смањила финансијаска тржишта.

Стога, оцењују, одрживи дугорочан раст захтева реформе у свакој земљи које ће стимулисати инвестиције и извоз.

У Извештају се наводи и потреба за већом економском интеграцијом у циљу промовисања већег, одрживог раста и подстицања нових радних места.

"Потребна је већа интеграција земаља Западног Балкана усредсређена на инвестиције, мобилност и дигиталну интеграцију, како би се убрзао раст, превазишла мала и фрагментисана домаћа тржишта и осигурала дугорочна економска стабилност", пише у извештају.

Природа раста у земљама региона је осетљива, а на представљању извештаја је оцењено да ће 2019. раст остати на 3,5 процената, уз одређене негативен ризике поготово за земље са великим јавним дугом.