Савремене технологије и тајни агенти против шверца

Стање у државном буџету знатно је боље од очекиваног. Томе са 4,5 милијарди динара доприносе и акцизне маркице које су на сваком паковању кафе обавезне од пре девет месеци. Иначе трећина укупних прихода у државну касу је од акциза на нафтне деривате, дуван, кафу... То су и производи који се највише шверцују. Зато се уз званичне инспекције у борбу против шверца укључују и они који легално послују, користе се савремене технологије па чак и тајни агенти.

Нелегални засади дувана очитавају се на сателитском снимку уз помоћ сензора. Тиме се бави приватна фирма, а држава има ходограме у којима су порески инспектори и полиција који уништавају такве засаде.

Приватним истрагама прибегавају и произвођачи кафе. Кажу на декларацијама не пише да у паковању кафе има и грашка и леблебија, али се то интерном контролом лако доказује.

"Ако приметимо нешто и дођемо до неких доказа, ми их предајемо с једне стране Министарству пољопривреде, с друге стране Министарству финансија", каже Андреј Беле, директор "Гранд кафе".

У пуњењу буџета за ову годину од 1,178 милијарди динара акцизе учествују са 29 одсто, одмах после прихода од ПДВ-а. Највеће су акцизе на нафту и нафтне деривате, затим цигарете, алкохолна пића и кафу.

Рад радне групе у којем су инспекције, кажу произвођачи акцизне робе, даје резултате, али они очекују и пооштрену казнену политику за шверцере.

"Свежи подаци за ову годину говоре да је наплата пореза повећана за прву половину 2018. за 8,4 одсто, односно за неких 14 милијарди динара. То је првенственио резултат боље наплате пореза и превођења сиве економије у легалне токове", каже Горан Пекез, директор "Јапан табако интернешенела"

"Ми као компанија на годишњем нивоу у прорачун издвојимо више од милијарду и триста милиона динара. Значи добрих 11 милиона евра, а знамо да држимо тржиште од 52 одсто и ако збројимо разлику, ако је свако то платио, значи то се у државном прорачуну мора препознати", каже Андреј Беле.

Влада реагује и најављује промену Закона, па ће у контролу највећих произвођача ређе да би инспектори имали више времена за надзор оних који су често остајали ван контроле.

"То значи да произвођач који поштује европске стандарде, који има сертификате и тако даље, може да очекује уколико је ушао у низак ризик, неће бити контролисан најмање наредних годину дана и нема административни трошак који је до сада имао", каже Драгана Илић из Наледа.

Очекује се увођење електронског инспектора, интегрисање података инспекцијских служби и царине, анализа ризика. Све то требало би да смањи трошкове онима који послују легално, али и смањи број оних у сивој зони.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.