Органска храна све траженија, мали произвођачи очекују помоћ државе

Органска храна је све популарнија па су и подстицаји за њену производњу већи. Код нас су они 7.000 динара по хектару, али то, кажу произвођачи, није довољно. Наводе да су површине под органским засадима за годину дана смањени за хиљаду хектара, на 13.500. Надлежни обећавају да ће повећати подстицаје и олакшати добијање сертификата малим газдинствима.

Двадесетак космајских произвођача здраве хране и још толико из целе Србије представили су своје производе на Сајму здраве хране у Сопоту. 

За најуспешнију проглашена је докторка медицине и мајка четворо деце која је 2012. са супругом напустила Београд и преселила се на Космај. Сада са три хектара бере органско воће и поврће. Жели и да га прерађује, али каже да је сертификација за то скупа, а процедура и стандарди исти као за велике системе. 

"Све је то још увек продаја са кућног прага и продаја људима који знају како ми то радимо и чиме се бавимо. Наравно да је сертификација обавезна за неку озбиљнију производњу", објашњава пољопривредни произвођач Ана Чупић.

Храна произведена без хемије може да буде до три пута скупља од конвенционалне. Приноси су знатно мањи, а семе, репроматеријал и радна снага вишеструко скупљи. У Србији 6.150 газдинстава има сертификовану органску производњу, двоструко више него прошле године. Упућени кажу било би их и више када би Министарство вратило субвенције на ниво од пре седам година.

"Тада су биле око 36.000 по хектару за ратарске, а за повртарске негде око 50.000, за воћарство преко 60.000 што су изврсне субвенције и за то време биле и сад тражимо толико и имамо обећање и наде да ће се то испунити", каже професорка Пољопривредног факултета у Земуну Снежана Ољача.

Председник општине Сопот Живорад Милосављевић истиче да ће Општина настојати да, градећи путеве до њива, многа места која су била запуштена и која су се ишчистила обезбеде за производњу.

Највећа подршка потребна је повртарима који су оријентисани на домаће тржиште. На другој страни, воћарима готово ништа не претекне за домаћег купца.

"То су велике фирме које окупљају велике групе пољопривредника, који су били у систему групне сертификације и то се показао до сада као најбољи модел у Србији", напомиње Ивана Симић из "Србија органика".

Светско тржиште органске хране вредно је више 80 милијарди евра и једно је од ретких које, упркос глобалној економској кризи, расте и то у просеку 10 до 15 одсто годишње. Слично је и у Србији, чак 90 одсто хране коју произведемо и извеземо. Нажалост, повећава се и увоз, али то макар говори о томе да све више купујемо здраву храну.

број коментара 1 пошаљи коментар
(недеља, 30. сеп 2018, 10:03)
anonymous [нерегистровани]

Zdrava hrana

Duzi zivot.