Ткање као пословна шанса, пласман највећа препрека

У Стапару код Сомбора одржана је четврта ткачка колонија на којој су жене из више градова Србије училе технике ткања стапарског ћилима. Иако је поред пиротског, један од најпрепознатљивијих брендова наше земље, за куповину ћилима више су заинтересовани странци, а његов пласман највећа је препрека женама које у ткању виде пословну шансу.

Некада је за неколико ћилима могло да се купи јутро земље, а сада то нико не купује, каже Смиљка Стајшић. Вунене струне изгубиле су златни сјај и зато што стапарски ћилим данас не можете да нађете у слободној продаји.

Ипак, постоје жене којима је ткање једини извор прихода.

"Уз помоћ Етно мреже успемо да продамо наше производе. Успемо нешто и код нас на локалу. Треба пуно љубави да би се ово радило, али може да се живи", каже Нела Пејчић из Удружења грађана "Ленка" у Оџацима.

Нема много оних који познају ову технику, а најмање месец дана потребно је да се ћилим изради. Цену подиже и недостатак материјала на домаћем тржишту.

"Ми више немамо производњу предива. Пропале су нам фабрике које су се бавиле израдом штофова, па самим тим и репроматеријалом, тако да је увозни материјал мало скупљи за наше тржише", истиче Татјана Владковић из Сремских Карловаца.

Техника се обавезно преносила на потомке и била је обавезан део штафира. Данас се у Стапару учи једном годишње, а модерним младама стапарски мотиви нису познати.

"Тешко је пробити се на тржишту у земљи у којој нема пара. Зато што је ручни рад нешто чему посветите много времена и заиста има велику вредност, јер је много сати утрошено, а да не причам о идеји и дизајну", наводи Марија Пауновић Чонтош из Београда.

Некада су своје рукотворине продавале у продавницама Народне радиности које су нестале са тржишта, а ткаље би ускоро могле да добију нови простор за продају.

"Циљ нам је да се успоставе репрезентативне етно глаерије у Београду и свим регионалним центрима, где бисмо имали изложбене поставке оваквих комада и продајне. То би био канал за продају туристима, странцима, свима који воле нашу традицију", рекла је Виолета Јовановић, извршна диркторка Наледа.

Ћилими су скоро нестали из Стапара, а уместо младиних штафира, данас их има више у домовима ван Србије.

Поред странаца највећи купци су и покрајинске и републичке институције, јер када је 2016. године проглашен за нематеријално културно наслеђе Србије, Стапарски ћилим је постао и обавезни поклон српских политичара страним дипломатама.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.