Препоруке Светске банке за смањење неједнакости у Србији

У извештају под насловом "У сусрет новом друштвеном уговору", Светска банка позива на ново промишљање политика како би се премостио све већи јаз између оних који користе економске могућности и оних који губе корак са све флексибилнијом економијом.

"Иако земље Европе и централне Азије имају велико искуство у вези са установама и програмима социјалне заштите, ове су биле замишљене и намењене другачијем привредном окружењу и више не пружају такву помоћ и услуге грађанима као пре", наводи Сирил Милер, потпредседник Светске банке за Европу и централну Азију. 

Дугорочно запослење на неодређено, како напомиње, више није уобичајена норма, нарочито не за младе, и потребно је обезбедити да се користи од привредног раста и шанси које он даје правилније распоређују.

Опадање финансијске сигурности и сигурности запослења значи и да је већи удео средње класе изложен ризику од упадања у сиромаштво – а што све води опадању поверења у институције, већој поларизацији и растућем популизму у друштву, пише у саопштењу Канцеларије Светске банке у Београду поводом овог извештаја.

У Србији су промене структуре занимања биле сличне онима забележеним у западној Европи и показују знаке извесне поларизације радних места: занимања која подразумевају нерутинске послове порасла су у односу на рутинске послове, која све више замењује аутоматизација.

Доступност образовања

Према овом извештају, за генерације које су постале пунолетне почетком 2000-их одлазак на факултет много је више детерминисан тиме из какве породице потичу него што је то био случај код генерација које су се школовале пре транзиције. 

Што се тиче Србије, индекс неједнакости за факултетско образовање два пута је већи код генерација рођених 1980-их година него код генерација рођених 1940-их година.

Регионална неједнакост прилично је изражена у Србији. Србија се налази међу земљама Европе и централне Азије које имају највећу неједнакост у односу на то из ког краја људи долазе, наводи се у извештају. 

Разлика у потрошњи домаћинства између најбогатијег и најсиромашнијег региона је 1.655 америчких долара (према паритету куповне моћи из 2011. године).

Разлике засноване на територији где се живи не постоје само у потрошњи већ и у другим битним стварима, као што је резултат ПИСА тестирања. Разлике у резултатима ПИСА тестова између урбаних и руралних средина у Србији 2015. године била је једнака једногодишњем школовању детета. 

Смањење ових разлика и смањење разлика у доступности образовања у односу на то где неко живи обезбедило би да привредни раст доприноси бољем животу за већи број људи. 

Успорен напредак из ниже у средњу класу

Сиромаштво се смањило, али је успорен напредак из ниже у средњу класу. И док је удео сиромашних у укупном броју становника опао између 2000. и 2015. године, удео средње класе у Србији – дефинисане као број појединаца који живе са 11 до 28 америчких долара дневно (по паритету куповне моћи из 2011.) пао је са 43 посто становника у 2008. на 38 посто у 2013. години. 

А ако се користи релативна дефиниција средње класе – они који живе на 75 до 125 одсто средњег дохотка – број људи у средњој класи порастао је између 2006. и 2013. године са 32 посто на 34 посто становника.

Као решење ових изазова широм региона, у извештају се предлаже сет од три принципа: кретати се у правцу једнаке заштите свих радника, без обзира на то који тип уговора о запослењу имају; тежити ка универзалности у обезбеђивању социјалне помоћи, социјалног осигурања, и основних услуга; те подржати прогресивно опорезивање у широкој пореској основици које би надопуњавало опорезивање зарада опорезивањем капитала.

У извештају се идентификују четири врсте тензија између друштвених група које нарушавају кохезију друштва: разлике између млађих и старијих генерација; неједнакости међу запосленима који обављају различита занимања; неједнак приступ могућностима условљен географском припадношћу; и неједнакости условљене полом, етницитетом, пореклом и другим факторима а не залагању и способностима појединца.

Уважавајући различитости које постоје у многим аспектима међу земљама региона Европе и централне Азије, у извештају се указује на политике и мере које за циљ имају смањење тензија кроз заштиту свих запослених, унапређење социјалних услуга и праведнији порески систем.