Кинеска економија, од Русије до Африке

Трговинска сарадња Кине и Русије само у првом тромесечју ове године износила је 25 милијарди долара, што је за 30 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године, у којој је укупна трговинска размена износила 84 милијарде долара. Кина и Русија су се договориле да постојећу трговинску размену удвоструче у наредне четири године.

За Русију је ширење економских делатности у Азији, а посебно у њеном источном делу изузетно важно, јер им ова област пружа значајне могућности за инвестиције и трговину.

Док је Русији Кина земља са којом има убедљиво највећу трговинску размену, Кини су то Сједињене Државе - и обрнуто. Промет је из године у годину постајао све већи, али изгледа да је у трговини Кина пролазила боље од Америке.

Због тога је Вашингтон покренуо оно што стручњаци називају "царинским ратом", пакетима тарифа на увоз из Кине, од којих је најновија вредна 200 милијарди долара.

Taксе и на тоалет папир 

Нови пакет увозних тарифа на робу из Кине захвата широк спектар производа, буквално од тоалет папира до најсавременије компјутерске и комуникационе технологије. Ту су и ручне торбе, пиринач, текстил... Вашингтон објашњава да је те мере требало донети одавно.

"Прошле године смо изгубили 375 милијарди долара у трговинском дефициту, и више од 500 милијарди долара готовине. Ове тарифе је требало да пре много година уведу други председници, и срамота је што није урађено раније", поручио је амерички председник Доналд Трамп.

Економски стручњаци оцењују да нови потез Америке неће бити штетан само по Кину.

"Трампова администрација све више штети глобалном трговинском систему, реформама Светске трговинске организације, свим оним стварима важним за цео свет јер је трговина оно што покреће глобални економски раст", објашњава
Жу Мин, декан економског института у Пекингу.

Удар на светску економију 

Кад дође до великих промена и поремећаја у трговнској размени економских џинова као што су Кина и Америка, последице може да осети и цео свет.

"Многе јапанске компаније извозе делове и компоненте у Кину, а одатле у Сједињене Државе. У овом часу не можемо да кажемо колики ће то економски ударац направити, нити које ће индистријске гране бити погођене. Али пажљво ћемо пратити утицај ових нових царина", напомиње Хирошиге Секо, министар трговине Јапана.

"Прошле недеље су берзантски индекси били позитвни. Ове недеље се расположење мења јер је Трамп поново променио мишљење и увео нове тарифе од 200 милијарди долара. Сваке недеље нам приреде нешто ново, и почиње да нас нервира", наводи објашњава аналитичар Франкфуртске берзе Роберт Халвер.

Кина је најавила узвратне мере, додатним таксама на увозну робу из Америке у вредности од 60 милијарди долара. Занимљиво је како Кина гледа на рат увозним тарифама и домаће тржиште.

"Најбољи начин да решавамо ове проблеме је да добро водимо економију унутар Кине. Да спољни притисак претворимо у мотив за реформе и нова поља. Убеђен сам да наше активно отварање није само стратешка опција за развој Кине, већ и пружа прилику многим другим земљама", сматра Ванг Јиминг из националног истраживачког центра Кине.

Деведесет један пројекат у 36 земаља Африке

Управо у том светлу треба посматрати ново велико тржиште за кинеска улагања протеклих 10 година – Африку.

Само прошле године Кина је у Африци издала кредите од 100 милијарди долара, у државама попут Египта, Нигерије, Алжира, Јужноафричке републике, Етиопије, Камеруна, Чада и многих других. Инвестирали су у 91 пројекат у 36 земаља Африке, и више од 100 индустријских зона.

Афрички економски стручњаци оцењују да су кинеске инвестиције у Африку створиле услове да континент у наредној деценији постане нови потенцијални глобални полигон за производњу.