Грчић: Решили смо проблеме са Румунима око "Ђердапа"

Србија и Румунија су, после низа састанака, успеле да реше све проблеме око функционисања заједничке хидроелектране "Ђердап", изјавио је в. д. директора ЕПС-а Милорад Грчић након састанака са директором румунске компаније "Хидроелектрика" Богданом Николајеом Бадеом, у хидроелектрани "Ђердап 1".

Две стране су успеле да се договоре о многим важним питањима, међу којима и санацији слапишта, која би ускоро требало да почне.

Милорад Грчић је рекао да ће две стране направити пресек до данашњег дана и видети ко коме колико дугује и како ће се то евентуално решавати.

"Направили смо значајне помаке у решавању досадашњих проблема и трасирању будућности хидроелектране 'Ђердап 1 и 2'. Ово је посебно важан и велики дан, пошто смо коначно крунисали решење проблема око три тачке око којих разговарамо већ дуже време", рекао је Грчић новинарима.

Први ниво се односи на основу сарадњу српске и румунске стране пошто су хидроелектране "Ђердап 1 и 2" подељене подједнако на пола по питању капацитета.

"Први ниво подразумева сарадњу две стране како би се омогућио процес производње струје из Дунава. Без те сарадње на дневном нивоу нема рада. Та сарадња је увек била одлична и сада је на завидном нивоу. Успели смо да је унапредимо и на нивоу диспечера и припреме за обнову од леда и припреме преводница. Тај тај део проблема више не постоји", рекао је в. д. директора ЕПС-а.

Како је рекао, договорено је да се, између осталог, убрзо потпише договор о санацији слапишта, што је веома важно за функционисање хидроелектране (други ниво).

"Румунска страна прави елеборат и пројектну документацију за оно што припада њима, а ми за нашу страну. Румуну су мало већи опстимисти и мисле да ће бити спремни да у току 2019. распишу тендер за извођење радова. Ми смо мало опрезнији, надамо се да ћемо бити спремни. То је обиман и компликован пројекат, имамо висок ниво разумевања", рекао је Грчић.

Наводи да "Ђердап" ради скоро пола века и да периодично постоји тзв. велика вода.

"Тада долази до преливања преко бране и вода која се прелива из године у годину прави проблем на речном дну, тај проблем је кулминирао и у наредних некооико година је неопходно обавити санацију слапишта. Слапиште је део реченог корита где пада вода са велике висине када се прелива брана. Санација не може да се уради тако што ће само једна страна то да обави, већ мора се санирају обе стране", објаснио је в. д. директора ЕПС-а.

Договорено је решавање проблема, како је рекао Грчић, који је већ скоро 20 година камен спотицања у сарадњи две стране – одржавање приобаља и у том делу је направљен кровни договор.

"По питању одржавања нивоа реке Нере, који подразумева ниво Нере на самом ушћу у Дунава. Тај ниво је 68 метара, да би се одржао не сме бити мањи ни виши, не сме бити нижи да би се могла производити струје, нити више да би се заштитиле обале претежно српска од поплава. Само одржавање нивоа коте Нере 68 је страшно сложен и скуп процес", навео је в. д. директора ЕПС-а.

Додао је да су раније постојали неки договори и потписани споразуми и да се то и данас решава у оквиру мешовите комисије са представницима две земље.

Истиче да се све што је договорено данас уклапа у политику председника Србије Александра Вучића по питању "Ђердапа" и политику Владе Румуније.

"Успели смо да се договоримо после скоро годину дана рада и анализа наших разговора и убеђивања. Није сваки разговор био леп као данас нити смо увек имали осмехе на лицу", рекао је Грчић и захвалио Бадеу на сарадњи.

Богдан Николај Баде је рекао да му је драго што је са Грчићем успео да реши многе ствари по питању "Ђердапа".

"Ми смо на претходним састанцима утврдили мере да би решили проблеме из прошлости и шта треба да урадимо у будућности да би побољшали експлоатацију. Поново смо данас извршили процену стања и динамику радова и јако ми је драго да констатујем да су обе стране на доборм путу и да су начиниле значајне кораке. Разговали смо данас о моделитетима извођења радова на додатној зашитти слапишта и на српској и на румунској страни. Уверен сам да ћемо следеће године покренути радове", рекао је Баде.

Додаје да је са Грчићем разговарао и о начину обнављању сарадње и дефинисању тога како ћемо бити решена нека питања из прошлости око одржавања приобаља.

"Ту смо такође на добром путу", додао је Баде.

"Почела пета фаза ревитализације хидроелектране 'Ђердап 1'"

Грчић је навео да је у хидроелектрани "Ђердап 1" почела пета фаза ревитализације, у којој ће бити ремонтовани последњи пети и шест агрегат.

В. д. директора ЕПС-а је рекао новинарима да пета фаза почела 3. септембра, када је заустављен пети агрегат и подсетио да су у претходној фази ремонтована четири агрегата, који су сада као нови.

"Остала су још два, од чега је један заустављен и у фази је расклапања. За 13 до 13 и по месеци треба да траје његов ремонт, после тога остаје последњи, шест, агрегат. На првих четири смо ремонтом добили нешто преко 60 мегавата повећане снаге. На преостала два агрегата ће снага бити повећана за по 20 мегавата, рекао је Грчић, који је обишао радове на петом агрегату у хидроелектрани "Ђердап 1".

Навео је да се у ремонту примењују најмодернија решења и најсавременији материјали у ремонту хидроагрегата.

Подсетио је да је у јулу потписан анекс уговора за ремонт са руском фирмом "Силовие машини" из Санкт Петербурга и истакао да је то једна од најбољих компанија кад је реч о изградњи хидроагрегатау.

"Одмах после ревитализације шестог агрегата почињемо са ревитализацијом агрегата ‘Ђедап 2', који има десет агрегата. Ми смо ове године имали добру производњу струје, у првој половини године ниво ‘Ђердапа' је био значајно виши од просека, пошто је, иначе, хидрологија била добра", навео је Грчић.

Додаје да ће ово бити добра година за ЕПС.

"ЕПС ће 2018. у односу на претходну годину завршити и са повећаним бројем производених киловата и тона угља", поручио је Грчић.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво