Како што боље искористити ИПА фондове

Бесповратна средства, више од 400 хиљада евра, општина Звездара успела је, каже њен председник, да добије из европских фондова од 2010. године.

Најпре дефинишу своје потребе у складу с локалном стратегијом развоја, затим их преточе у пројектну идеју и конкуришу за новац. Кроз један такав пројекат општина Звездара води борбу да ромска деца не напусте основну школу и да се њихови родитељи науче да пишу, читају, остварују основна права.

"Ту имамо тим од шест људи који су плаћени из средстава ИПА фондова да једноставно буду на терену и да комуницирају са школама, ту је укључен и центар за социјални рад, они не могу да остваре социјалну помоћ ако им деца напуштају школу. Што се тиче интерно расељених лица, имали смо пројекте где су они добијали одређена средства, типа одређни грађевински материјал да своје куће, станове, могу у одређеном делу да реновирају. Добили смо девет такође уређаја покретних да наши геометри на терену могу да на један квалитетан начин врше анализу куда иду парцеле", каже Милош Игњатовић, председник Градске општине Звездара.

Да би повукли бесповратна средства у свој крај, градови и општине треба да имају службенике који знају како се то ради и да у пројекту учествују са 10 до 15 одсто новца.

Међутим, и после више од десет година откако су нам ИПА фондови приступачни, упозорења стручњака су иста – чувати кадар који има знања о европским фондовима.

"Што се тиче капацитета администрације на локалу, она је врло ограничена. Реч је о младим људима који су квалификовани за те послове, који говоре по неколико језика, који су у стању да управљају милионским пројектима или да их осмишљавају и реализују, који нажалост нису адекватно за тај посао плаћени. Нећемо погрешити ако кажемо да се те плате сигурно крећу испод 50.000 динара", рекла је Наташа Драгојловић из Националног конвента о Европској унији.

С тим специфичним знањима приватни сектор се за њих, могло би се рећи, отима и плаћа их најмање дупло више него јавни, кажу упућени.

"Важно задржати стручњаке"

Уз оцену да општине и градови имају све више пројеката и да су они све квалитетнији, из Делегације Европске уније у Србији и напомена: важно је задржати стручњаке за европске фондове на локалном нивоу и тек ће бити важно.

"Када Србија буде била чланица ЕУ та средства из структурних фондова преко 70 посто ће бити расподељиви на локалном нивоу, тако да је тај капацитет и тај стручни кадар је апсолутно кључно, морамо сви да напорно радимо да не изгубимо то знање и то искуство. Имамо одлив експертизе из целе земље", наводи Штефен Худолин из Делегације ЕУ у Србији.

За њихово задржавање, сматра, потребна је реформа целокупне јавне управе.

"Треба да се глобално и генерално види која је структура - цела реформа људских кадрова у јавном сектору, не само веће плате, то је и тренинг, мотивисање, нека каријера, професионализација", истиче Худолине.

Проблеми и решења, чини се, познати су, али се не зна, указују стручњаци, колико су градови и општине од 2007. успели да повуку средстава из ИПА фондова.

"Осим података за прекограничне пројекте ми немамо податке колико су појединачне локалне самоуправе у томе успешне и надамо се да ће надлежна министарства оформити такву једну базу података, која би била корисна и за будуће планирање и таргетирање оних општина којима је помоћ најпотребнија", рекла је Наташа Драгојловић из Националног конвента о Европској унији.

Колико држава помаже градовима и општинама да се изборе са својим слабостима које им отежавају пут до новца из ИПА фондова, и на друга питања, у Министарству за европске интеграције нису нам одговорили.