Грађани плаћају порез, али углавном не знају куда новац иде

Истраживање у оквиру швајцарског пројекта "Реформа пореза на имовину" показало је да су грађани углавном свесни колико је за развој општине у којој живе важно да уредно плаћају порез на имовину, али чак 76 одсто каже да не знају на шта се тај новац троши.

Истраживање је рађено на узорку од 1.540 људи у 44 општине у целој Србији, а Александар Грунауер, шеф пројекта, каже су да грађани најчешће уверени да не могу да утичу на то како ће се тај новац утрошити, односно да не могу да утичу на планирање и трошење локалних буџета, док истовремено тврде да их локална власт и не подстице на тако нешто.

Додаје да је истовремено, више од две трећине испитаника, рекло да нису ни заинтересовани, а ни спремни да учсествују у одлукама везаним за планирање и трошење средстава из општинског буџета.

"Мишљење да локална власт не подстиче грађане да учествују у планирању буџета нешто је заступљеније међу онима са вишим и високим образовањем, као и међу корисницима из централне Србије и Поморавског и Рашког округа", наводи Грунауер, док, додаје, становници из руралних средина чешце у односу на оне из урбаних средина наводе да локална власт у општини у којој живе подстиче грађане да учествују у планирању и управљању буџетом општине.

На питање, у којој мери су услови за учешће грађана у одлучивању о употреби буџетског новца побољшани у протеклих годину дана, учесници истраживања су у највећем број (34 процента), рекли да се услови уопше нису променили, док 11 одсто сматра да су се у великој мери променили.

Новим Законом о локалној самоуправи, наиме, грађани морају да буду укључени у поступак припреме инвестиционог дела буџета градова и општина.

Подсећа да је у том смислу, порез на имовину један од ретких пореза који у потпуности остаје локалној самоуправи у којој је и наплаћен.

"Ми зато помажемо општинама да прошире обухват наплате пореза на имовину и у пореску евиденцију уведу све оне некретнине на које се тренутно порез не плаца", наводи Грунауер и додаје да тренутно у 44 општине у Србији ради 325 пописивача, који проверавају да ли се стварно стање некретнина на терену слаже са оним које људи плаћају у пореској пријави.

Иначе, после пописа некретнина и ажурирања базе података, пет најбољих општина поделиће наградни фонд од милион франака који је обезбедила Влада Швајцарске.

Тај новац ће, у сарадњи са пројектом "Реформа пореза на имовину" морати да потроше на инфраструктурне пројекте, за које сами грађани кажу да су им најпотребнији.

број коментара 0 пошаљи коментар