Обавезно чланство у ПКС, чланирана за неке и више од два милиона динара

Да ли је уставно да сви привредници, који су регистровани у АПР- у, буду и чланови Привредне коморе Србије? То питање је Уставном суду поставило пре две године Удружење за заштиту уставности и законитости. У међувремену, пред тим судом оспорили су, кажу, и начин обрачунавања чланарине која годишње за неке привреднике премашује два милиона динара.

У ПКС наводе да имају 328.000 чланова што је, тврде, тек три одсто више него када чланство није било обавезно и да је наплата чланарине виша од 70 одсто. А за оне који је не плаћају, кажу, за сада није било санкција.

Иако Устав гарантује право да се остане изван сваког удружења, од почетка прошле године, хтели то или не, сви регистровани привредници су чланови Привредне коморе Србије, а то је одредио Закон.

"Свако наметање чланства и уопште намет носи са собом једну негативну конотацију, спорна је инфраструктура која коморске органе повезује са својом базом - привредом, а такође и начини за утврђивање чланарине", каже Драган Ранисављевић из компаније "Гомекс".

Саво Манојловић из Удружења за заштиту уставности и законитости истиче да се као параметар за обрачун чланарина не узима профит, него неки други параметри.

"Узимају се неки други параметри који немају везе - или број запослених у предузећу или приход, али наглашавам приход, не профит, значи ако имамо приход од четири милијарде евра, а расход од пет милијарди евра, то и даље подразумева да предузеће економски прилично лоше стоји", објашњава Манојловић. 

Такав начин утврђивања висине чланарине озбиљно нарушава услове пословања у Србији, упозоравали су и у Удружењу нафтних компанија.

"У исту категорију сврстани су сви произвођачи и велепродавци деривата нафте, међу којима је и до неколико хиљада пута разлика у обиму пословних активности и укупном приходу", наводи се у саопштењу Удружења нафтних компанија Србије.

Ипак, у Привредној комори Србије тврде да су се о критеријумима за обрачунавање чланарине питали привредници.

"Чланарину под број један доноси ко, представници привреде, ми смо стручна служба, ми негде асистирамо у свему. Цела мрежа је комуницирана, цео регион, сви чланови Привредне коморе Србије јесу били у прилици и јесу учествовали у отвореној дискусији", напомиње Милош Јелић из ПКС.

У Удружењу за заштиту уставности и законитости кажу да су поднели иницијативе Уставном суду да оцени Одлуке Привредне коморе Србије о финасирању и чланаринама за ову и прошлу годину.

"Према тренутној одлуци, највећа чланарина коју плаћају одређене фирме јесте 25.000 евра годишње. Привредна комора једино може да добије ако пружи неку услугу привреди и ако привреда процени да јој та услуга треба, а не да ви унапред плаћате чланарину и да се те чланарине троше на скупа путовања, егзотичне сајмове, дневнице", каже Манојловић. 

У Привредној комори Србије одбацују те наводе и истичу да су прошле године смањили зараде запослених за 10 одсто. Кажу да је њихов прошлогодишњи биланс успеха неупоредив са оним из 2016. јер укључује и 17 регионалних комора.

На питање где иде новац од чланарине и где се улаже, у ПКС кажу - онако како привреда постави кроз финансијске планове и донесе одлуке.

"Неспорно је да су ту и трошкови зарада, материјални трошкови, за активности промоције, дакле сајмови, послови везани за едукацију, подршку бизнису кроз развој нових услуга", истиче Јелић. 

У Министарству привреде нисмо добили одговор на питање зашто се и даље плаћа чланарина упркос обећању да ће бити обавезна само 2017.

број коментара 0 пошаљи коментар