Мали: ЕРП основа за даљи економски раст Србије

Србија и друге државе које желе да се прикључе ЕУ морају да испуне одређене политичке и економске критеријуме, каже шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици. Оцењује да Србија иде у добром смеру, да су реформе постављене добро и да су имале позитиван утицај. Синиша Мали најавио је израду новог, петог циклуса Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2019. до 2021. године у оквиру процеса европски семестар "Лајт".

Министар финансија Синиша Мали је на уводном састанку за израду Програма економских реформи 2019-2021, којем је присуствовао и шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици, рекао да ЕРП представља најважнији стратешки документ Владе у економском дијалогу са ЕК и државама чланицама ЕУ, са циљем усклађивања економских политика унутар Србије, региона и са државама чланицама Уније.

Како је објаснио, цео процес израде ЕРП-а биће усклађен са израдом фискалне стратегије и буџета Србије за 2019. годину имајући у виду да је посебан део Програма посвећен финансирању структурних реформи, које су представљене у овом документу.

"Веома је важно да у условима фискалне консолидације пажљиво изаберемо приоритетне структурне реформе и обезбедимо довољно средстава за њихово финансирање из свих расположивих извора", рекао је министар, који је и национални координатор за Програм.

Мали је подсетио да је Влада Србије договорила са ММФ-ом нови макроекономски програм и програм структурних реформи, који је подржан Инструментом политике кординације за период од августа 2018. до јануара 2021. године, а који је у потпуности усклађен са ЕРП-ом и представља његову важну подлогу.

Навео је да је циљ оба програма јачање основа за здрав економски раст кроз решавање кључних економских изазова и политике која ће обезбедити макроекономску стабилност, кроз фискалну одрживост, већу отпорност финансијског сектора и унапређење конкурентности привреде.

"Очекивани раст БДП-а 4,2 одсто"

Мали је рекао да је након оствареног раста БДП-а у првој половини године од 4,9 одсто, очекивани раст БДП-а у целој 2018. ревидиран са 3,5 одсто на 4,2 одсто, да је стопа незапослености у другом кварталу ове године износила 11,9 одсто, односно да је више него двоструко мања него 2012. године, када је била изнад 25 одсто.

"У првој половини 2018. године, укупан прилив страних директних инвестиција износио је 1,4 милијарде евра, што је за 15,6 одсто више него у првој половини прошле године", рекао је министар и подсетио да су у првих седам месеци ове године забележени и добри фискални резултати.

Како је навео, у периоду јануар-јул остварен је суфицит републичког буџета у износу од 49,1 милијарду динара, док је на нивоу опште државе у првих седам месеци остварен фискални суфицит у износу од 50,6 милијарди динара.

Мали је, међутим, додао и да су "даљи напори у имплементацији структурних и институционалних реформи неопходни да би Србија наставила очување фискалне стабилности".

Подсетио је да учешће у европском семестру "Лајт" представља део напора Републике Србије на путу ка пуноправном чланству у ЕУ и укључењу у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему ће се са Европском комисијом разговарати у оквиру преговарачког поглавља 17, које се односи на економску и монетарну политику.

"Због тога је веома важно да даље развијамо националне капацитете у овој области. Имајући у виду да је Преговарачка позиција за поглавље 17 достављена Европској комисији у марту 2018. године, надамо се скоријем отварању преговора у овој области", рекао је Мали.

Раст су највише погурале грађевина и пољопривреда. Међу старим губиташима, многи су стали на ноге, као панчевачка "Петрохемија" која је претходну годину завршила са добитком већим од 40 милиона динара. Међу пет најпрофитабилнијих су и "Нис Нови Сад", "Србијагас", "Телеком Србија", пиротски "Тигар".  

"Највећи нето губитак је исказала 'Фармаком рудник ЛЕЦЕ' у Шапцу, највећи укупан губитак је исказало Јавно предузеће 'Србијагас' у Новом Саду, а и даље је у нашој земљи највећа компанија Јавно предузеће 'Електро привреда Србије'", каже Ружица Стаменковић из Агенције за привредне регистре.

Међу 100 најбољих је седам јавних предузећа. Неприватизованих до краја године биће мање од 95, верују у Влади. Окончава се приватизација РТБ-а, у октобру креће продаја Луке Нови Сад и Ваљевске пиваре, а сутра се отвара понуда за ПКБ.  

"Уколико јесте у складу са позивом и у складу са критеријумима које је Министартсво привреде прописало, понуда може да се оквалификује као добра и може да се прогласи купац, уколико то не стоји, она ће бити одбачена", напомиње државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. 

Да ли је једина понуда за ПКБ стигла од Ел Дахре како се спекулише у медијима, није желео да одговори. Ко год то био, мораће да задржи свих 1.700 запослених. Услов је и да је будући власник најмање десет година у бранши и да је имао приход од најмање 400 милиона евра прошле године.  

број коментара 2 пошаљи коментар
(среда, 12. сеп 2018, 21:25)
anonymous [нерегистровани]

boljitak

Treba biti optimista ,ako nas ohrabljuju i inostrani stručnjaci valjda to znači da će stvarno biti bolje.

(среда, 12. сеп 2018, 12:58)
anonymous [нерегистровани]

slika

Učiniti sve kako bi se ti veoma važni procesi, za normalno funkcionisanje države, što pre ostvarili, i Srbija preraste u red modernih, ekonomsko razvijenih država Evrope.