Кредитима до веће енергетске ефикасности зграда

Европска банка за обнову и развој и Уникредит банка потписале су уговор о кредитној линији од 600 милиона динара за енергетску ефикасност. Кредите могу користити физичка лица али и групе станара за обнову фасада, столарије или куповине котлова јер у Србији тек девет одсто домаћинстава живи у објектима који задовољавају стандарде и штеде енергију.

Да ли ће новац и кредити за зелену економију довести кућне буџете на зелену грану? Не одмах, али уз мање кућне рачуне за грејање и хлађење постепено да.

Ипак и кредити за ту намену коштају јер је камата нешто испод 11 одсто, али са могућношћу повраћаја од 15 одсто до 20 процената. Реч је о динарским кредитима за које није потребно учешће, за разлику од индексираних у еврима за које је потребно учешће од 30 одсто.

"Банкарски систем и макроекономска ситуација у Србији је стабилна и то грађани треба да искористе јер улагање у опрему која штеди енергију штеди и новац. Грађевински сектор је снажан подстрек за даља улагања. До сада смо у зелену економију пласирали 982 милиона евра у 200 пројеката. Осим умањења рачуна смањује се и емитовање штетних гасова, то ће подстаћи и продају домаће индустрије која има сертификоване производе", каже Феза Тан, председник Извршног одбора Уникредит банке.

Нове зграде морају да имају енергетски пасош и ту се потрошња и испоручена енергија наплаћује по утрошку. Мотив за енергетски штедљиве објекте имају и власници куће.

Проблем је код старијих зграда са парним грејањем где замена столарије не умањује рачуне за инфостан.

Стручњаци кажу да пропис о увођењу засебног мерења утрошка у Београду постоји деценију и да би његово раздвајање мотивисало људе да уђу у реконструкцију фасада.

"Што се тиче мерења у згради, наравно скупштина станара мора да наступи као правно лице и да дефинише на који начин ће се извести и сами радови и на који начин ће се мерити вишак енергије и на који начин ће се плаћати, да ли по утрошку или по квадратури", рекао је Александар Поповић из Привредне коморе Србије.

Најављено повећање пензија и плата у јавном сектору сигурно ће релаксирати кућне буџете, али ако би се новац уложио у бољу енергетску ефикасност објеката, уштеде би, према неким прорачунима, могле да буду и до 50 процената.

број коментара 0 пошаљи коментар