Који проблеми муче паушалце и како их решити

На Првом округлом столу у оквиру Месеца паушалаца речено је да се очекује се да ће се јавним дијалогом током септембра доћи до заједничког решења о изменама система паушалног опорезивања.

Кампања "Месец паушалаца" организује се у оквиру Пројекта јавно-приватног дијалога за развој који финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводи НАЛЕД у сарадњи с Републичким секретаријатом за јавне политике.

Драган Агатуновић из Пореске управе рекао је да ће се, након што су све врсте пореских пријава преведене из папирне форме у електронски облик, сада ићи корак даље и покушати да се унапреди систем доношења решења код предузетника који обављају делатност самостално, а порез плаћају паушално.

"План Пореске управе је да пронађемо могућност да саставимо један апликативни софтвер који ће на једноставан и транпарентан начин достављати информацију колико би износили порези и доприноси за новоосноване предузетнике и тиме би и поступак доношења решења поједноставили или омогућили да он буде краћи", рекао је Агатуновић.

Навео је да у Србији око 110.000 предузетника порез плаћа паушално и да је сада процедура таква да се за сваког од њих издају три решења у два примерка. Тај поступак је, истиче, изузетно комплексан.

Агатуновић наглашава да су Министарство финансија и Пореска управа опредељени ка даљем поступку модернизације и нада се да ће се унапређење система доношења решења за паушалце имплементирати у току идуће године.

То ће, како је оценио, вероватно подразумевати и измену одговарајући законских прописа, пре свега Закона о порезу на доходак грађана и Уредбе која дефинише поступак и начин опорезивања паушалаца.

Све пореске пријаве преведене у електронску форму

Агатуновић је подсетио да је Пореска управа од 1. марта 2014. до јануара ове године превела све врсте пореских пријава из папирне форме у електронски облик.

Пореска управа је до данас примила више од 23 милиона пореских пријава у електронском облику.

"Сликовито гледано, када бисмо паковали на гомилу папире, и ако би једна пријава био један папир тај стуб би био висине 2.300 метара", рекао је Агатуновић.

Представник Републичког секретаријата за јавне политике Нинослав Кекић указао је да је важно заједничким дијалог доћи до предлога како да се на најбољи начин уреде питања која тренутно муче паушалце.

Нека од њих су, истакао је, како решити питање паушалних основица, и како утврдити износе које ће плаћати пре него што уђу у систем.

Директорка сајта www.pausal.rs Софија Попара указала да је највећа препрека коју предузетници наводе то што не знају од почетка износ који морају месечно да издвоје, што самим тим утиче на непредвидивост пословања у наредном периоду.

Како је истакла, доста је побољшано, односно убрзано доношење решења, као и пријављивање за здравствено осигурање.

Неизвесност највећи проблем

Миливоје Јовановић из Удружења за развој предузетништва из Ниша рекао је да су највеће препреке у пословању оних који порез плаћају паушално незвесност, велика доза субјективности и губљење времена због компликованих административних процедура.

"Важно је да предузетницима буде олакшано пословање и да на тај начин постичемо и утичемо на младе да у што већем броју покрену сопствене бизнисе", рекао је Јовановић.

Тања Јакоби из Центра за истраживање јавних политика говорила је о новим облицима рада и као пример навела рад на дигиталним платформама.

Људи из Србије су како каже међу најбројнијима како у Европи тако и у свету.

Најчешће се за послове попут ИТ, преводилачке услуге, давање часова енглеског језика, административне послове одлучују, како жене тако и мушкарци, углавном високообразовани, млађи људи.

Најчешће се овим пословима баве због додатне зараде, зато што им то доноси више новца или зато што не могу да нађу други посао.

Већина оних који раде више од пет година на платформама су паушалци или имају друштво са ограниченом одговорношћу, навела је податак Јакоби.

На данашњем скупу учествовали су представници удружења предузетника, од општих до секторских асоцијација, као и представници ресорних државних институција.

У Србији тренутно послује око 116. 000 предузетника у паушалном режиму, што је скоро трећина свих привредних субјеката, а најбројнији су таксисти.