Од 15. септембра пре куповине стана следи "скенирање" купца

На овај документ свој параф је ставио министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић 4. септембра, објавило је ресорно министарство.

Документ објављен на сајту министарства садржи упутство за оне који тргују, односно издају или продају куће, станове, земљиште...

Како стоји у документу, он је намењен пре свега посредницима који ће морати пре закључивања уговора о продаји или издавању непокретности да ураде анализу и процену странке, односно, будућег купца/продавца стана, куће, објеката, земљишта...

Смернице су, наводи се, написане на основу нове Националне процене ризика од прања новца која је израђена по методологији Светске банке.

Агенти за непокретности морају да ураде процену ризика заинтересованог клијента био он физичко или правно лице, а на основу информација државних органа и сазнања и информација до којих дођу.

На пример, будући купац стана биће "скениран" и провериће се његова "биографија", да ли је осуђиван, уколико је предузеће, каква је његова пословна способност, из које земље долази и друго.

Провераваће се и они који купују некретнину преко адвоката и заступника, а који то желе да ураде иако никада нису видели некретнину за коју су заинтересовани.

Такође, функционери, као политички изложене личности, како се наводи "представљају високо ризичну странку" па ће и они бити предмет "истраге" посредника у промету непокретностима.

И зато, агенција за промет мора да уради анализу у свим случајевима када таква личност иступа као странка, односно ако је купац или продавац, а пре склапања пословног односа или извршења трансакције. 

Националном проценом ризика из 2012. године, сектор некретнина у Србији је оцењен као средње високо ризичан и тада су посредници и инвеститори били заједно процењени.

Међутим, новом проценом из ове године, раздвојени су они који се баве посредовањем од инвеститора који се баве изградњом и продајом новоизграђених објеката.

Управо је сектор непокретности најизложенији ризику од прања новца и финансирања тероризма, међутим, наводи се у документу, овај сектор није само рањив, већ представља и претњу систему.

А то је, наводе, зато што је промет некретнинама препознат у великом броју судских предмета прања новца те се новац стечен нелегалним активностима најчешће улаже у некретнине.

Смернице не прописују тачан редослед корака за агенције већ помажу, каже се, да се боље разумеју ризици којима су изложена предузећа која се баве прометом.

Прање новца је глобални проблем на који није имуна ни један држава, наводи се, па ни Србија.

Како се упозорава у документу, прање новца не само да је последица претходно извршеног кривичног дела, већ је и полазна степеница за будуће криминалне активности.

Због тога се, додају, то негативно одражва на економски и политички систем државе, а у зависности од размера може угрозити демократски развој, економску и финансијску стабилност и процес транзиције у Србији.