Најскупљи квадрат 7.800 евра, најскупља кућа милион и по

У првој половини 2018. године у Србији је нове власнике добило 48.000 непокретности, а укупна новчана вредност тих купопродајних уговора износи чак 1,6 милијарди евра, што је 23 одсто више у односу на исти период прошле године када је то било 1,3 милијарде.

Обим продаје повећан је за 15 одсто у односу на исти период прошле године када је склопљено 41.500 купопродајних уговора, а уз раст тржишта непокретности у Србији расту и цене непокретности, саопштио је Републички геодетски завод.

Како се наводи, више од половине тог новца обрне се на тржишту Београда и то је 830 милиона евра.

По промету, после Београда је Нови Сад, а вредност тамошњег тржишта је 185 милиона евра.

Промет некретнинама слабији је на југу Србије него у остатку земље.

Од укупног трговања непокретностима чак 60 одсто се одвија у Војводини и Београду, иако на том подручју живи мање од 50 одсто становника наше земље.

У Србији се највише купују станови (33 одсто), куће двоструко мање (15 одсто), док пољопривредно земљиште чини 20 процената укупног промета некретнинама.

У главном граду, у односу на исти период прошле године, скочиле су цене квадратног метра стана у новоградњи у Новом Београду и на Чукарици и то за осам одсто.

На Палилули је цена новоградње пала за 10 одсто, док је истовремено порасла цена квадрата у староградњи и то за осам процената.

Највећи раст цена квадрата непокретности у Србији забележен је у староградњи у Новом Пазару и у Прокупљу, док је највећи раст цене квадрата новоградње остварен у Врању, а највећи пад цена новоградње догодио се у Ужицу.

Најскупљи квадрат у Србији и у 2018. години је на ексклузивној локацији Београда на води и коштао је више од 7.800 евра, а цена тог стана је више од 1,12 милиона евра.

У старој градњи највишу цену и даље држе станови у околини Кнез Михајлове улице, где је најскупљи квадрат плаћен преко 4.300 евра, наводи се у саопштењу.

Интересантно, најскупља кућа у првој половини 2018. године није на некој ексклузивној локацији у главном граду, већ се налази у Белом Потоку на општини Вождовац и она је достигла цену од милион и по евра.

Најскупљи квадрати су у Београду и то у општинама Савски Венац, Стари Град, Нови Београд и Врачар, док су најјефтинији у Бору и Кикинди.

број коментара 3 пошаљи коментар
(понедељак, 03. сеп 2018, 10:24)
Jovo [нерегистровани]

Ma nemojte

Zanima me samo jedna stvar: Ko je taj u zemlji Srbiji ko moze da plati 8000 Eura kvadrat stana?
Ko su te parajlije, gde i kako su dosle do tog novca? Pa u Cirihu, u zemlji gde je standard 15 puta veci, mogu da kupim za manje para stan. 

(понедељак, 03. сеп 2018, 09:52)
anonymous [нерегистровани]

stanovi i psihologija novog coveka

Ove cifre govore u prilog velikom i prevelikom poremecaju sistema vrednosti kod danasnjeg stanovnika Srbije. Geografski raspored je neravnomeran, potraznja za nekvalitetnim nekretninama zvanim stanovi, a zapravo betonske (i to od loseg cementa) kutije sa oduzimanjem coveku privatnosti, mira i sirine prostranstva, koje sve ima prizeman covek u kuci, i svoje dvoriste i prirodu i privatnom posedu i relativan mir, posto se zidom ne granici sa susedom vec izmedju postoji vazdusno rastojanje. Poremeceni odnosi medju susedima vrlo verovatno imaju svoj koren u upravo ovoj narusenoj ravnotezi coveka i neposredno okruzujuceg prostora, koji mora biti dodeljen samo njemu nikako drugome.
zato je bitno osvescenje novih narastaja da se jednom za svagda prekine izgradnja stanova a ljudi se okrenu kucama i svako sam sebi gradi svoju nekretninu, bas kao sot je bivalo u srbiji i vekovima, te i ptice recimo u zivotinjskom svetu pokazuju taj primer, pre nego se izgradi kuca - gnezdo nema potomstva. i tada sve stoji na tvrdim temeljima i ima perspektivu za buducnost. 

(понедељак, 03. сеп 2018, 04:43)
anonymous [нерегистровани]

Ma daj...

na zamajavajte ljude...