Зашто је хмељ нестао са српских поља?

Хмељ је један од четири зачина који се користи у производњи пива. Средином прошлог века узгајао се на непрегледним пољима – данас само на двадесетак хектара у Бачком Петровцу. Само та општина могла би да подмири све потребе за хмељом с обзиром на то да се годишње за потребе шест великих и на десетине микро пивара увезе око 1.500 тона за што се издваја око два милиона евра, а некада се хмељ из Србије извозио широм света.

На плантажама "ДОО Петровеца" из Бачког Петровца ових дана у току је берба хмеља који се не баш тако давно само у овој општини производио на површини од 1.300 хектара, данас само на двадесет хектара. И ове сезоне очекују род од петнаест тона.

Ови, за сада једини произвођачи хмеља у Србији, имају планове да производњу прошире на стотину хектара. И поред бројних проблема са којима су суочени су оптимисти.

"За две године ћемо прославити 250 година традиције хмељарства у Бачком Петровцу. Ту некадашњу славу нећемо вероватно никада достићи, али барем можемо да се приближимо и то у првом реду уз државну помоћ, да обезбеди купце за наш хмељ. Што је најбитније, имамо људе који знају да раде са хмељом, што је јако тешко научити, имамо технологију, као и агрономију и докторе хмељарства – тако да је пласман питање и кључ број један", прича директор "ДОО Петровеца" Растислав Струхар.

Доктор Јан Кисгеци објашњава разлоге због којих је производња хмеља у Србији у једном моменту готово ишчезла.

"Дошло је до глобализације пиварства, једноставно, куповином наших малих или већих пивара ми смо изгубили наше тржиште, односно велики пивари Мин и Хајнекен и остали пивари донели су своје хмељове и једноставно смо ми ту стали, али то не значи да ћемо се ми са тим помирити", наводи Кисгеци.

А да се неће са тим помирити уверавају и у покрајинском секретеријату за пољопривреду, где су већ урадили прве кораке у ревитализацији ове производње.

Младен Петковић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, позвао је све произвођаче да искористе могућност и подигну засаде, које ће покрајина суфинансирати.

"Подстицаји иду и до седамдесет процената за младе пољопривреднике и за жене које се баве пољопривредном производњом. Што се садница тиче, могу преко републичког министарства да остваре субвенције за набавку садница", објаснио је Петковић.

За подизање једног хектара хмељарника потребно је обезбедити око 50.000 евра. Ту је још и неопходан комбајн за прераду чија се цена креће и до пола милиона евра а за сушару још 150.000 евра али и поред овога охрабрујуће је да је цена хмеља на европском тржишту изузетно повољна па за један килограм уговорене производње се плаћа десет евра а у сушним годинама и пет пута више.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи