Зашто је хмељ нестао са српских поља?

Хмељ је један од четири зачина који се користи у производњи пива. Средином прошлог века узгајао се на непрегледним пољима – данас само на двадесетак хектара у Бачком Петровцу. Само та општина могла би да подмири све потребе за хмељом с обзиром на то да се годишње за потребе шест великих и на десетине микро пивара увезе око 1.500 тона за што се издваја око два милиона евра, а некада се хмељ из Србије извозио широм света.

На плантажама "ДОО Петровеца" из Бачког Петровца ових дана у току је берба хмеља који се не баш тако давно само у овој општини производио на површини од 1.300 хектара, данас само на двадесет хектара. И ове сезоне очекују род од петнаест тона.

Ови, за сада једини произвођачи хмеља у Србији, имају планове да производњу прошире на стотину хектара. И поред бројних проблема са којима су суочени су оптимисти.

"За две године ћемо прославити 250 година традиције хмељарства у Бачком Петровцу. Ту некадашњу славу нећемо вероватно никада достићи, али барем можемо да се приближимо и то у првом реду уз државну помоћ, да обезбеди купце за наш хмељ. Што је најбитније, имамо људе који знају да раде са хмељом, што је јако тешко научити, имамо технологију, као и агрономију и докторе хмељарства – тако да је пласман питање и кључ број један", прича директор "ДОО Петровеца" Растислав Струхар.

Доктор Јан Кисгеци објашњава разлоге због којих је производња хмеља у Србији у једном моменту готово ишчезла.

"Дошло је до глобализације пиварства, једноставно, куповином наших малих или већих пивара ми смо изгубили наше тржиште, односно велики пивари Мин и Хајнекен и остали пивари донели су своје хмељове и једноставно смо ми ту стали, али то не значи да ћемо се ми са тим помирити", наводи Кисгеци.

А да се неће са тим помирити уверавају и у покрајинском секретеријату за пољопривреду, где су већ урадили прве кораке у ревитализацији ове производње.

Младен Петковић, помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, позвао је све произвођаче да искористе могућност и подигну засаде, које ће покрајина суфинансирати.

"Подстицаји иду и до седамдесет процената за младе пољопривреднике и за жене које се баве пољопривредном производњом. Што се садница тиче, могу преко републичког министарства да остваре субвенције за набавку садница", објаснио је Петковић.

За подизање једног хектара хмељарника потребно је обезбедити око 50.000 евра. Ту је још и неопходан комбајн за прераду чија се цена креће и до пола милиона евра а за сушару још 150.000 евра али и поред овога охрабрујуће је да је цена хмеља на европском тржишту изузетно повољна па за један килограм уговорене производње се плаћа десет евра а у сушним годинама и пет пута више.

број коментара 6 пошаљи коментар
(недеља, 02. сеп 2018, 20:47)
Vladimir [нерегистровани]

Hmeljarstvo i pivarstvo

Super bi bilo napraviti pivovaru na tom mestu gde je dobar izvor vode i obilje hmelja,mora biti i dobro pivo.

(недеља, 02. сеп 2018, 12:20)
anonymous milutin [нерегистровани]

pitanje

zasto su polja bez seljaka i zasto se sela gase i nestaju, da li je neko kriv za tu bolest?

(недеља, 02. сеп 2018, 11:56)
Воронцов [нерегистровани]

Зашто су се уопште и морале продати пиваре ?

И без продаје пиваре су могле успешно радити. Пиво се производило успешно, тржиште је ионако постојало. Али све се морало продати, а пиваре није било проблем продати јер су имале своје тржиште где су потрошачи већ били навикнути на одређене произвођаче пива. Продаја пивара променила је добављаче сировина пиварама јер крупне интернационалне компаније имале су и своје снабдеваче сировинама, а шта је њих било брига за судбином домаћих произвођача. Раскућавање на свим пољима.

(недеља, 02. сеп 2018, 06:56)
anonymous Lala [нерегистровани]

Predlog

Neka se u B.Petrovcu izgradi velika pivara.

(субота, 01. сеп 2018, 22:19)
Stefan [нерегистровани]

Bolje

Ja imam bolje pitanje. Zasto su srbi nestali sa srpskih polja?

(субота, 01. сеп 2018, 21:36)
Za pravdu [нерегистровани]

Pivare

Samo Slovaci rade najteže poslove i hmelj i nemaju pivaru a Bosancima su dali sve