Почела бесплатна подела Дина картица грађанима

НБС прецизира да ће свим новим корисницима текућих рачуна који захтевају платну картицу бити бесплатно издата картица са домаћом обрадом трансакција, а поред тога све картице које не испуњавају услов домаће обраде трансакција, на свом истеку рока важности, биће замењене картицама са домаћом обрадом трансакција.

Банке, међутим, немају обавезу да издају Дину клијентима све док им не истекне постојећа картица коју су добили од тих банака.

"НБС се определила за такав модел да се не би одједном створио велики притисак да се замене све картице, јер би то створило велике гужве, а у питању је обиман посао", речено је Танјугу у Народној банци Србије. 

Како предвиђа нови Закон о међубанкарским накнадама који је парламент усвојио у јуну, а чија примена у том делу почиње 17. августа, грађани ће на захтев моћи од банке поново да добију и стране картице на којима су имали рачун – Визу или Мастеркард картицу.

Дина картица моћи ће да се користи у иностранству посредством највеће кинеске корпорације за финансијске услуге и картична плаћања Чајна јунион пеј (China UnionPay, CUP) и то у 160 земаља света.

У Србији чак 97 одсто укупних трансакција картицама обавља се за плаћања у земљи, а само три одсто у иностранству.

Циљ закона је, поред веће транспарентности и надзора, и снижавање високих трошкова картичних плаћања, односно међубанкарске накнаде која у нашој земљи просечно износи око 1,1 до 1,2 процента, па и више од два процента.

Идеја је да се растерете трговци који су своје трошкове пребацивали на цену робе и услуга, а на крају су "дебљи крај" извлачили грађани.

До сада су сви ти трошкови били пребацивани на трговца, а трговац је онда то пребацивао на цену робе и услуга, објашњавају у НБС.

За три године око 100 милиона евра изашло из Србије 

Према анализама НБС, трошак банкарског сектора према интернационалним картичним системима за 2017. годину износи више од 30 милиона евра, што значи да је само у последње три године око 100 милиона евра изашло из наше земље.

Када се плаћа Дина картицом, за просечну трансакцију од 1.800 динара колико износи за српско тржиште, трошак је 2,16 динара који је практично преко НБС прилив за буџет Србије, док је трошак према два највећа картичарска бренда који се користе у нашој земљи за ту исту трансакцију 8,2, односно 12 динара, а који су директан одлив финансијских средстава из наше земље.

Тим чланом се спроводи испуњење законске обавезе НБС-а да обезбеди стабилно и поуздано функционисање националног платног система, за шта мандат имају и све централне банке у земљама ЕУ.

Платни системи су изузетно важна финансијска инфраструктура, јер обрађују огромне износе туђих новчаних средстава и због тога се у свакој уређеној земљи света они надзиру и контролише се њихов рад.

Међутим, од 2014. године, када је успостављен целовит правни оквир за пословање платних система у нашој земљи, ниједан инострани картични систем није изразио жељу да усклади своје пословање с тим правилима и региструје своје пословање у Србији.

Такође, удео картичних трансакција у нашој земљи у укупним безготовинским плаћањима се непрестано повећава, тако да сада износи око 57 одсто, а од тога се 87 одсто трансакција платним картицама у динарима у целини реализује у платним системима изван.

Законом је уважена величина и нефлексибилност иностраних картичних система да прилагоде своје пословање мањим земљама и дата им је алтернатива да могу да наставе своје пословање на начин на који су и до сада пословали или да искористе могућност коју им закон даје још од 2014. године, односно да региструју своје пословање у Србији.