Какво месо купујемо

Месо и производи од меса који се легално производе, увозе, дистрибуирају и продају у Србији безбедни су за употребу, а потрошачи који се одлуче за нелегалне канале продаје, чине то на сопствени ризик, тврде у Републичкој ветеринарској инспекцији.

"Где је промет већи ту купујем... Гледам и цене да вам кажем", рекла је једна Београђанка.

Наши саговорници кажу да бирају доброг произвођача, за којег мисле да је најсигурнији, али и да из истог разлога купују у великим трговинским ланцима.

Такви трговински ланци врше додатне провере.

"Постоји пет нивоа провере безбедности и квалитета производа у продајним ланцима. Од тренутка када добављач пожели да се улиста у малопродајни објекат, затим када улази роба у дистрибутивни центар, преко начина вожње до малопродајног објекта, као и финална контрола приликом пријема у малопродајном објекту и све време док је роба изложена у витринама", каже Милица Поповић из компаније "Делез Србија".

Купци очекују да у рафовима пронађу квалитетне и здравствено безбедне производе, а избор често зависи од куповне моћи.

"Јасно је да за виршлу од 200 и виршлу од 500 динара не постоји разлика у безбедности, али постоји разлика у сировини која се налази у том производу... Безбедност хране је одсуство патогена и других хемијских и биолошких агенаса који могу утицати на здравље људи. А, што се тиче квалитета меса - ту говоримо о сировини која је у самом производу као и о њеној биолошкој вредности, то јест оно шта организам може да искористи као биолошки вредан протеин", рекао је Зоран Ивановић, начелник Одељења ветеринарске инспекције.

За доношење одлуке при куповини детаљне информације су неопходне, кажу у потрошачким организацијама.

"Залажемо се за то да кад надлежни органи утврде да постоје одређене неправилности, да ли што се тиче декларације или папирологије која прати робу или пак саме безбедности производа, и када се трговци или они који стављају ту робу у промет санкционишу, да све те информације буду лако доступне потрошачима да би они као крајњи купци могли да се одлуче да ли ће тој компанији поново указати поверење или ће се пак одлучити на својеврстан бојкот", истиче Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије.

Домаћинство у Србији просечно годишње потроши око 112 килограма меса. Највише користимо пилеће месо, 50 килограма годишње. Следи свињско па говеђе, а тек онда остале врсте меса.