Купинари незадовољни, не исплати се унајмити бераче

Иако су читаве године радили и улагали у засаде купина, сада једино могу да гледају како овогодишњи род пропада, или да упуте позив попут Малише Нешића из села Подгорац: "Ко хоће да бере нека дође слободно, нико не брани. Нека беру, нека носе."

"Под један, нико не откупљује купине, а под два - ако и откупљују другу класу плаћају од 15 до 17 динара по килограму", истиче Бранислав Рајковић из тог села.

Хладњачари не откупљују чачанску бестрну купину, а она чини 90 одсто свих засада. Остало је сорта лох нес, која има нешто вишу цену.

"Цена није нека, али немам где, морам да предам. Четрдесет динара по килограму ако није буђава, скапала, да није превише мекана", објашњава Слободан Јанковић.

Ово је трећа година заредом како је откупна цена купина изузетно ниска.

"Тако да је сама производња купина угрожена, иако је подигнуто тридесетак процената нових засада, ове године је крај поризводње купине у ражањском крају, јер ће више од 50 одсто засада бити искрчено", навео је Зоран Стојановић из Удружења воћара Ражањ.

И поред проблема произвођача, традиционални Дани купине у Ражњу су одржани, са стручним предавањима, изложбом механизације и готових производа.

Дејан Стамболић једини се у ражањском крају бави прерадом купина. Годишње са сопствених плантажа прерађује око шест тона овог воћа у тражено купиново вино, сок и слатко.

"Може да се живи боље него да дајем воће као сировину. Уложим 300 до 400 евра за одржавање купина годишње, а зарадим око милион динара", истиче Дејан.

Са производњом која чини 70 одсто европске, односно 17 одсто укупне светске производње купина, Србија је четврта земља у свету по производњи овог воћа.