Табаковић: Повећана стабилност финансијског система

Отпорност домаћег финансијског система је у 2017. била већа него у 2016, а повећана је по основу знатног смањења учешћа јавног дуга у БДП-у и пада степена евроизације пласмана, речено је на конференцији НБС.

У супротном смеру деловало је привремено повећање дефицита текућег рачуна платног биланса.

"Желимо да обезбедимо предвидив и сигуран амбијент за пословање", рекла је Табаковићева.

Истакла је да је финансијски систем сада отпорнији на негативне међународне утицаје са којима се може сусрести у будућности, као и да је потврда тога повећање кредитног рејтинга Србије и успешно завршен спроведен трогодишњи аранжман са ММФ-ом.

ММФ је похвалио нашу земљу после завршетка партнерског а не налогодавачког аранжмана са Србијом, каже гувернер. Ипак, више се узда у резултате него у речи. 

"Обим новоодобрених кредита становништву у 2017. био је виши за 21,7 одсто него у 2016. години, при чему се 71 проценат односио на динарске кредите што говори о поверењу становништва у домаћу валуту", напомиње Табаковићева. 

Банке поново одобравају кредите јер су уз мере Централне банке, директно отписале 100 милијарди динара ненаплативих кредита.

"Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора бележи оштар пад од скоро 14 процената од почетка примене стратегије док је у мају 2018. ово учешће износило 8,6 проценат чиме је овај ниво спуштен испод предкризног нивоа", објашњава гувернер.  

Прошле године су били присутни ризици на међународном робном и финансијском тржишту, пре свега, цена нафте и дивергнетне политике ФЕД-а и ЕЦБ-а, казала је Табаковић.

У наредном периоду очекује се убрзање раста економске активности, који ће достићи око 3,5 одсто у 2018. и 2019. години, уз задржавање повољне структуре раста.

Ниска и стабилна инфлација и релативно стабилан девизни курс обележили су 2017. годину.

Ублажавање монетарне политике директно је утицало на пад динарских каматних стопа.

Референтна каматна стопа је у 2017. години снижена два пута за по 0,25 процентних поена, на 3,5 одсто, а инфлација се током целе године кретала у границама новог циља (3,0 одсто уз одступања плус минус 1,5 одсто (и у децембру 2017. износила циљана 3,0 одсто, што је и просек за претходну годину.

Банке имају довољно новца да се обезбеде у случају нове економске кризе. Динар је ојачао према евру за 4,2 одсто а захваљујући већем откупу девиза створена резерва од милијарду и 40 милиона евра.

Србија је смањила и спољни дуг далеко испод границе задужености неких западноевропских земаља. 

Ни привреда ни становништво нису прекомерно задужени. Дуг привреде износи 45 одсто друштвеног производа, а дуг становништва је мањи од 20 одсто друштвеног производа.
Да ли би најављено повећање плата и пензија могло да угрози неке циљеве економске политике? 

"Ни једног тренутка се не поставља питање да ли ће повећање плата и пензија, већ радимо пројекције, довести нашу понову улогу да одржимо инфлацију у оквиру законски дозвољеног циља. Али јесте важно да сви схватимо да одрживост привредног раста мора да има ту социјалну компоненту где људи морају да имају мотив", каже вицегувернер НБС Диана Драгутиновић.

Потврђује да је Народна банка укључена у приватизацију Комерцијалне банке и да се тражи партнер који ту банку може да учини само јачом и значајнијом за наше тржиште и шире.