Банке повећавају провизије, НБС најављује увођење реда

Поједине банке користе летњу сезону и подижу цене својих услуга или уводе нове провизије, па су на пример, почеле да наплаћују слање опомена и до 300 динара, кажу у Удружењу за заштиту потрошача "Ефектива". У Народној банци Србије подсећају да су измене и допуне Закона о платним услугама ступиле на снагу 16. јуна 2018. године и да ће примена почети истеком рока од девет месеци.

У "Ефективи" је Танјугу речено да банке на тај начин покушавају да надокнаде мање приходе у првој половини године.

На повећање банкарских провизија вероватно утиче и то што ће ускоро почети примена измена и допуна Закона о платним услугама који треба да уведу ред у области банкарских накнада.

Измене и допуне тог закона ступиле су на снагу 16. јуна 2018. и почеће да се примењују од 17. марта 2019. године, а у НБС је речено Танјугу да ће оне донети бројне новине, првенствено у погледу веће транспарентности накнада које наплаћују пружаоци платних услуга, као и веће заштите корисника платних услуга.

То ће, кажу, допринети већој трансапрентности и упоредивости накнада које наплаћују пружаоци платних услуга, а последично и њиховом снижавању, с обзиром на то да је у интересу пружалаца платних услуга да воде ценовну политику која ће им омогућити конкурентност на тржишту, како би привукли нове и задржали постојеће клијенте.

Такође, законом је прописано да ће НБС најкасније до 16. децембра донети прописе за спровођење тог закона, а између осталог и Листу репрезентативних услуга.

На листи ће се наћи између 10 и 20 платних услуга, оних које корисници платних услуга најчешће користе и оних које их излажу највећем трошку.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача "Ефектива" каже да поједине банке користе прилику када је већина њихових клијената на одмору и повећају намете или уводе нове.

"У јавности се ових дана прича да поједине банке почињу да наплаћују проверу стања на банкомату, повећавају цену опомена које шаљу, наплаћују трансакције путем е банкинга и слично. Сасвим је јасно и биланси банака то показују да је пад прихода од камата, што је основна делатност банкарског сектора, толики да банке покушавају да га надоместе на сваки други начин".

Клијенти могу само да промене банке

Гавриловић наводи да клијенти ту не могу превише да учине, зато што то још није супротно закону и да једино могу да се распитају која банка има боље услове и промене банку.

"То би свакако била највећа казна за банку која то ради. Што се тиче цена опомена, прича се да цене иду и до 300 динара, што сматрамо неправичном уговорном одредбом и сматрамо да банке могу да наплаћују опомену, али по реалној цени коштања тог папира и његовог слања, али никако не могу да зарађују на самој опомени", напомиње Гавриловић.

Како каже, што се тиче осталих трансакција, њихова наплата још није незаконита, па банке можда користе тај међупростор или имају неку најаву да ће такве трансакције у неком догледном периоду бити забрањене и покушавају да надоместе пад основног прихода на каматама.

Гавриловић наводи да банке калкулишу и са тим да је свест грађана на нивоу да ће већина да каже - добро, то и није неки новац, сад ми је много теже да отварам е-банкинг у некој другој банци и боље да останем ту и платим.

Према његовим речима, НБС не може да ограничава цену, али може да дефинише шта може да се наплаћује, а шта не.

У Народној банци Србије подсећају да су измене и допуне Закона о платним услугама ступиле на снагу 16. јуна 2018. године и да ће примена почети истеком рока од девет месеци, осим одредаба чланова 28. до 30. тог закона које ће се примењивати од дана приступања Србије ЕУ.

У НБС је речено Танјугу да је рок од девет месеци остављен како би пружаоци платних услуга усагласили пословање са новим законским одредбама и да је тај рок оцењен као адекватан са аспекта пружалаца платних услуга и аспекта корисника платних услуга, у чијем је интересу да примена закона почне што пре.

Новим законским решењем се корисницима платних услуга омогућава да кроз стандардизацију терминологије боље разумеју терминологију пружалаца платних услуга.

Корисници ће моћи лакше да упореде понуду и тарифе различитих пружалаца платних услуга, без бојазни да ће нешто превидети због неразумевања стручних или разнородних термина.

Листа репрезентативних услуга ће бити иста за све пружаоце платних услуга и они ће бити дужни да је, заједно са наведеним износом накнаде за сваку услугу појединачно, доставе кориснику у предуговорној фази.

Пружалац платних услуга ће бити дужан да припреми Преглед услуга и накнада повезаних с платним рачуном, документ који садржи списак услуга с поменуте листе репрезентативних услуга које пружалац платних услуга има у понуди и податке о појединачној накнади за сваку такву услугу.

Садржај и форму тог прегледа прописаће НБС како би Прегледи услуга и накнада повезаних с платним рачуном имали исту форму код свих пружалаца платних услуга и били лако упоредиви.

Пружалац платних услуга ће бити дужан и да најмање једном годишње достави кориснику извештај о свим наплаћеним накнадама за услуге повезане са његовим платним рачуном.

Банке обавезне да информишу клијенте о накнадама

Обавеза информисања корисника платних услуга о износу наплаћених накнада за пружање платних услуга је утврђена још 2014. године, када је на предлог Народне банке Србије усвојен Закон о платним услугама.

Пружалац платних услуга дужан је да платиоцу - клијенту на његов захтев, без накнаде, једном месечно на папиру доставља информације о појединачним извршеним платним трансакцијама.

Нова законска одредба о обавезном годишњем извештавању само омогућава кориснику платних услуга да има увид у годишњи збирни износ наплаћених накнада по појединачним услугама и збирно за све услуге.

Тако може да стекне слику о томе колико новца годишње збирно издваја за плаћање појединачних различитих накнада за услуге повезане с платним рачуном.

НБС је законом овлашћена и да на интернет презентацији објављује прикупљене податке за платне услуге, минимум за оне које се налазе на листи репрезентативних платних услуга, чиме ће се омогућити да на једном месту буду прегледно дате све услуге са те листе и накнаде које различити пружаоци платних услуга наплаћују.

То ће, како објашњавају у НБС, бити најлакши и најбржи начин да корисник упореди понуду и тарифе накнада код различитих пружалаца платних услуга и определи се за оног који му највише одговора.

Пружаоци платних услуга биће одговорни за тачност података објављених на интернет презентацији НБС и имаће законску обавезу да редовно ажурирају ове податке.

Тако ће корисници платних услуга имати на располагању ажурне и поуздане информацијe, поручују из НБС.

број коментара 3 пошаљи коментар
(недеља, 29. јул 2018, 14:34)
Branislav [нерегистровани]

Bankari?????

Izgleda da su kod nas bankari i trgovci najpametniji ljudi na svetu,u trgovini pogledajte samo cene ono:399:99,189:99itd 99,99.99 sramota a to je doslo sa zapada ,ovvde je 399,90,189,90 itd,znaci nasi su pametniji.A sto se tice banaka ,ovde na zapadu kamate su na najnizem nivou pa cak i u minusu,platne kartice se u mnogim slucajevima dobijaju besplatno a placanje karticama je takodje besplatno itd,itd.u Srbiji bankari i trgovci misle da narod ima toliko para pa daj da ih pljackamo! SRAMOTA

(недеља, 29. јул 2018, 13:54)
anonymous [нерегистровани]

Interensantno

Da li se zna koliko zaradjuju bankari mesecno i dali moze javnost da zna zarade u bankarstvu .

(недеља, 29. јул 2018, 11:11)
anonymous [нерегистровани]

legalna pljačka

Banke pad prihoda od umanjenih kamata (kojima privlače građane) nadonađuju uvođenjem troškova administriranja kredita, koji idu do 35% od iznosa uzetog kredita a kamata je oko 30%.