Сезона потраге за "златном гљивом" у "Засавици"

У резервату "Засавица", станишту бројних природних реткости под заштитом државе, на више од 1.800 хектара царују четири врсте црног и једна белог тартуфа – јединственог природног блага које се вештачки тешко може гајити. Расту у симбиози са тополом, храстом и јасеном, а да их ловци пронађу у земљи, помаже им лагото ромањоло керуша Маза, љубимица резервата.

"Треба посебна обука, треба доста рада. Иначе, куче има особине трагача тартуфа, али му се мора помоћи, мора се радити са њим. Он на основу мириса покаже где је тартуф, а ми даље одрадимо, помажемо му ако је дубоко", објашњава Зоран Недић, шеф чуварске службе у Резервату природе "Засавица".

Претпоставља се да јединствене врсте тартуфа овде расту хиљадама година, али је лов на њих почео недавно. Цена килограма црног је око 300 евра, док је бели тартуф пет пута скупљи.

"Тражимо тартуфе само у научне сврхе и забрањујемо истраживачима да тартуфе скупљају у резервату зато што су они део природног амбијента и њих треба да скупљају и једу животиње које се њима хране и да то буде у складу са природом", истиче управник резервата Слободан Симић.

Прво јело од црног тартуфа направљено је давне 1815. године у Бечу. У резервату "Засавица", осим у научне сврхе, користи се као зачин за гулаш – омиљено јело у овдашњем ресторану.

У "Засавици" праве и тартуф лозу у ракији од тамјанике, луксузан производ за који, као и за сир од магарећег млека, влада велико интересовање.

"Ракија је од 20 гради јачине и тартуф стављамо два оваква у бочицу који стоје неких месец дана, може и дуже", наводи ренџер Душан Новаковић.

Промет ове ексклузивне печурке, која се често кријумчари, строго се контролише на тржишту. У светским ресторанима због цене доступна је џет-сету, а у "Засавици" свим посетиоцима, којих је око 40.000 годишње.