Представљен пројекат "Ревитализације навигационе инфраструктуре канала Бегеј"

Укупна вредност пројекта је око 14 милиона евра, од чега Европска унија даје близу 12 милиона евра бесповратних средстава, а планирано је да пројекат буде завршен до августа 2021. године.

Министарка Јоксимовић поручила је да је данас добар дан за разумевање грађана Србије због чега је важан процес евроинтеграција и које су користи од тог процеса и додала да се не ради само о новцу, који јесте важан, поготово када је бесповратан, као у случају наше земље која је кандидат, али није најважнији.

"Најважније је да ми препознамо наше потребе, посебно на локалном нивоу, да препознамо наше потенцијале, да препознамо шта је оно што је супстанца нашег будућег одрживог развоја и регионалног и укупног, а не да стално говоримо о томе како смо недовољно развијени и како је недовољна пажња централне власти према одређеној регији или локалу", казала је Јоксимовићева.

Наводећи да поред политичких услова, суштину европских интеграција чини пројекат одрживог развоја, Јоксимовићева је казала да је циљ да Србија у процесу придруживања преузме све што може помоћи одрживом развоју, како би сваки грађанин, у сваком делу Србије осетио конкретан напредак у квалитету живота.

Важност запошљавања и стабилен макроекономске ситуације 

Додала је да је важно и ново запошљавање, као и стабилна макроекономска ситуација, да би се говорило о бољем животу и истакла да се квалитет живота мери и доступношћу свега онога што јесу циљеви одрживог развоја, а то значи и доступност добре пијаће воде и санитаррне и комуналне инфраструктуре...

"У том смислу, овакви пројекти који су финансирани из бесповратних средстава ЕУ на најбољи начин нам шаљу поруку зашто смо у процесу евроинтеграција и како и ми као други који су пре нас ушли у ЕУ можемо и морамо да на добобит грађана искористимо ове могућности", казала је и додала да је то обавеза и да у вези тога нема компромиса из разлога што локалне самоуправе, које ће у будућности бити носилац највећег дела реформи, морају сада да се вежбају и науче како да користе потенцијале које имамо.

"У сваком граду Србије имамо потенцијале који су неискоришћени. Ми морамо прво да научимо да препознамо шта су наши потенцијали, а да онда покажемо где је новац који нам је на располагању и да не тражимо само из буџета", навела је.

Други стратешки пројекат 

Говорећи о пројекту, Јоксимовић је подсетила да Србија има пројекте прекограничне сарадње са Бугарском, Мађарском, БиХ, Црном Гором, Македонијом и Хрватском, те да је ово други стратешки, од за сада укупно 32 пројекта, у оквиру прекограничне сарадње са Румунијом.

Казала је да са Румунијом у периоду од 2014. до 2020. године постоји 88 милиона евра бесповратно за пројекте у пограничним областима и истакла да је овај пројекат један од два стратешка који је урађен у прекограничној сарадњи.

Подсетила је да је први пројекат са Румунијом регионални центар у општој болници у Пожаревцу за рану дијагностику и превенцију малигних болести у вредности од 12 милиона евра.

"Ово је други стратешки пројекат из ове прекограничне сарадње, а то је ревитализација и оспособљавање Бегеја да буде део потенцијала за одрживи развој овог дела Војводине. Радиће се две преводнице, бициклистичка стаза која ће водити из Србије до Румуније у дужини од 40 километара, дренажа речног корита Бегеја. Према томе, доћи ћемо до тога да Бегеј за четири године буде поново једна пловна река, која ће по еколошко прихватљивим стандардима бити транспортна, дати могућност повезивања људи и развити одрживи екотуризам", казала је Јоксимовићева.

Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић навео је да ће уз помоћ овог пројекта, након 60 година, Бегеј бити плован, те да је изградња у оквиру пројекта 40 километара бициклистичких стаза.

"Један од значајних сегмената рада Покрајинске владе јесте прекогранична сарадња. У претходне две године ова Влада је на овај начин обебедила финансирање 21 пројекта у укупној вредности од 45 милиона евра. С обзиром да је наш основни циљ убрзани развој Војводине у склопу брзог економског развоја Србије, верујем да је ово веома значајан инструмент који помаже остварењу овог циља", казао је Милићевић.

Додао је да ће заједно са Владом Србије наставити да раде на томе да број пројеката који се на овај начин финансирају буде што већи, како у економском, тако и у бројчаном смислу, што је, каже, значајно и за Србију у целини, али и за локалне самоуправе.

Партнери на пројекту су Администрација речног басена Банат из Румуније, Жупанијски савет Тимиш из Румуније, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу из Србије и Јавно водопривредно предузеће "Воде Војводине".

Зоран Грегоровић из "Вода Војводине" казао је да је од изузетне важности то што ће Бегеј поново постати плован јер се тиме обезбеђује прекогранична сарадња у туризму, транспорту, поправља се инфраструктура и стварају се услови за квалитетнији живот целог тог региона.

Адриан Лупут из Жупанијског савета Тимиш из Румуније казао је да заједно са осталим партнерима на пројекту желели да ревитализују Бегеј и додао да се нада ће на крају 2021. године моћи да се говори о пловидби првог брода из Зрењанина до Темишвара и обратно.