НБС: Нето прилив страних инвестиција у 2017. преко 2,4 милијарди евра 

Табаковићева је на скупштинском Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава рекла да је привреда Србије у 2017. години исказала мање трошкове по основу плаћених камата за преко 54 милијарде динара у односу на 2014. годину, иако је у том периоду знатно повећала коришћење кредита.

Према њеним речима, у таквом амбијенту очувана је и релативна стабилност курса динара. 

"Током већег дела године динар је јачао као резултат добрих макроекономских показатеља привреде, као и због прилива страних директних инвестиција и динамичног извоза", рекла је Табаковићева.

Она је додала да су одговорним поступањем очуване девизне резерве НБС на нивоу од 10 милијарди евра, а у нето износу 8,3 милијарде евра, наводећи да остварене резултате као и повољне изгледе за Србију позитивно оцењују инвеститори и рејтинг агенције.

"Током 2017. године очували смо стабилност финансијског система. Захваљујући активностима НБС банкарски сектор је остао ликвидан и остао отпоран на потресе. Успешно је окончан аранжман са ММФ-ом, а Народна банка је наставила добру сарадњу са Европском централном банком, Европском комисијом и другим институцијама", рекла је Табаковићева.

Она је додала да грађани данас мање брину у погледу куповне моћи својих прихода, те да имају мање издатке за враћање постојећих кредита, да лакше долазе до нових кредита и то под знатно повољнијим условима.

"И привредници и предузетници осећају корист од постигнуте стабилности што је видљиво и у њиховим финансијским извештајима. Ми ћемо наставити да радимо непристрасно у корист свих грађана без обзира да ли су потрошачи, штедише или инвеститори тако што ћемо обезбедити стабилност која је свима важна", додала је гувернер.

Говорећи о инфлацији, Табаковићева је рекла да је она очувана и да је снижена са четири на три процента и додала да то представља потврду намере НБС да Србија трајно остане у групи земаља са ниском и предвидивом инфлацијом.

"Да је инфлација под контролом потврђује и базна инфлација која је протекле три године у просеку износила 1,8 процената, а крајем 2017. године налазила се на свом минимуму од 1,3 процента. Тиме смо обезбедили предвидивост услова пословања и омогућили да привреда лакше послује", рекла је Табаковићева.

Истакла је да су резултати које остварује НБС најбоља потврда адекватности монетарне политике која је вођена у протеклих шест година.

Табаковићева је навела да су каматне стопе на динарске кредите привреди снижене на 4,75 процената што је 3,5 пута ниже у односу на мај 2013. године, а да су у истом периоду каматне стопе на динарске кредите становништву двоструко пале.

"Ниске каматне стопе у зони евра, пад премије ризика земље и конкуренција између банака определиле су и смањење каматних стопа на евро индексиране кредите које су преполовљене у односу на мај 2013. године", истакла је Табаковићева.

Предузете мере да се смањи број ненаплативих кредита 

Додала је да је НБС наставила са решавањем питања проблематичних кредита и да су предузете мере утицале да се ниво тих кредита више него преполови у последње три године, те даје током 2017. њихово учешће у укупним кредитима смањено за 7,2 процентна поена на 9,8 процената.

Према најновијим подацима, учешће проблематичних кредита износи 7,8 процената, а још бољи резултати се очекују крајем јула.

Прошле године, каже Табаковићева, остварен је фискални суфицит од 1,2 одсто БДП што је први пут након 2005. године са разликом да се сада заснива на одрживим основама.

"Захваљујућим предузетим мерама Владе и НБС и екстерна позиција земље налази се у одрживим оквирима уз дефицит текућег рачуна чије је учешће у БДП преполовљено у односу на 2012. годину", истакла је она.

Каже да је текући дефицит платног биланса и у 2017. години трећу годину заредом више него у пуној мери покривен нето приливом по основу страних директних инвестиција.

Члановима одбора за финансије је рекла да раст извоза роба и услуга у 2017. убрзан на 11,2 и посебно истакла даље убрзање раста извоза прерађивачке индустрије са 11,6 процената на 13,6 процената и раст у сектору услуга са седам процената на 14,6 процената.

Навела је да су приватне инвестиције забележиле раст за око девет одсто и да је захваљујући томе раст БДП-а (ван сектора који су били погођени неповољним врменским условима -пољопивреда, део енергетике) убрзан на око три процента.