Дина картицом ће се плаћати у 160 земаља света

С друге стране, кинески држављани моћи ће док бораве у Србији да подижу новац са банкомата својим картицама, као и да плаћају робу и услуге, каже за Танјуг генерални директор Сектора за платни систем НБС Драгана Станић.

"Циљ те сарадње је, пре свега, да се омогући прихватање картица ЦУП-а на територији Србије на мрежи банкомата и ПОС уређаја тако да кинески туристи могу слободно да плаћају у Србији са инструментом којим располажу и којим плаћају у својој земљи", наводи Станићева.

Сарадња са кинеским гигантом, који је уједно и најбрже растући картичарски систем на свету и један од технолошки најнапреднијих система који постоје, омогућиће нашој Дини да користи кинеску технологију безконтактног плаћања, као и плаћање на интернету.

"Други циљ ове сарадње је да се направи заједничка картица, "Дина карда" и "Чајна Јунион пеја", која ће онда омогућити Дини као националној платној картици да може да се користи на целокупној мрежи ЦУП-а која постоји у преко 160 земаља и да се њоме плаћа било где у свету", истиче Станићева.

Уговор са кинеском страном се, каже, потписује управо ових дана док је Меморандум о сарадњи потписан пре пар месеци, "и сада се креће у техничку имплементацију свега што је договорено".

Да се значајне промене дешавају по питању Дина картице и начина на који ће од сада она бити коришћена, подсећа Станићева, показују и недавне измене Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција.

Корисници који већ користе платне картице, а немају Дина кард, добиће српску картицу када им "истекне" она коју имају у страној банци која послује у Србији, а моћи ће, поред домаће, да узму поново картицу банке у којој имају рачун.

Један од најбитнијих разлога за такву одлуку законодавца је чињеница да се 87 одсто трансакција платним картицама у нашој земљи обавља преко платних системима који се налазе у иностранству као и због тога што Србија нема право увида у њихово функционисање.

"То је значајан системски ризик и зато је било неопходно предузети меру којом ће се обезбедити поуздано функционисање платног система", наглашава Станићева.

Сви грађани који имају рачун у некој од банака ће од 17. августа имати право на бесплатну Дина картицу, али банке немају обавезу да издају Дину клијентима све док им не истекне постојећа картица коју су добили од тих банака.

"Банка не мора да вам даје Дину до тренутка док вам не истекне постојећа картица. НБС се определила за такав модел да се не би одједном створио велики притисак да се замене све картице јер би то створило велике гужве, а у питању је обиман посао", објашњава Станићева.

Циљ закона који је недавно усвојен у Скупштини је снижавање високих трошкова картичних плаћања, односно међубанкарске накнаде која у нашој земљи прошечно износи око 1,1 до 1,2 процента, па и преко два процента.

Идеја је да се растерете трговци који су своје трошкове пребацивали на цену робе и услуга, а на крају су "дебљи крај" извлачили грађани.

"Чињеница је да су до сада сви ти трошкови били преваљивани на трговца, а трговац је онда то преваљивао на цену робе и услуга и онда смо то плаћали сви", напомиње Станићева.

Према анализама НБС, трошак банкарског сектора према интернационалним картичним системима за 2017. годину износи преко 30 милиона евра, што значи да је само у последње три године око 100 милиона евра изашло из наше земље.

"Када плаћате Дина картицом, за просечну трансакцију од 1.800 динара колико износи за српско тржиште, трошак је 2,16 динара који је практично преко НБС прилив за буџет Србије, док је трошак према два највећа картичарска бренда који се користе у нашој земљи за ту исту трансакцију 8,2 односно 12 динара, а који су директан одлив финансијских средстава из наше земље", објаснила је Драгана Станић за Танјуг.