Шта доноси бесплатно издавање домаћих Дина картица

Нисмо навикли да банкари нешто дају бесплатно. Ипак, и то је могуће приликом обавезног издавања Дина картице. Наравно, употреба картица и потрошња доприносе пуњењу буџета па је подршку домаћој картици обилазећи Поштанску штедионицу дао и министар финансија.

"Кроз ову картицу се смањује провизија шест пута, што је значајно за грађане, али и трговце и занатлије јер они нису примали картице управо због скупе провизије", каже министар финансија Синиша Мали.

Иако је домаћа Дина картица у употреби више од деценије, њена популарност се тек очекује. Како у земљи тако и у свету – јер ће моћи да се користи на свим банкоматима и прихватним местима где је то доступно кинеској Унион пеј картици.

"Та трка интернационалних картичних система да пропишу вишу међубанкарску накнаду која је код нас износила просечно 1,1 – па до два или више процената, биће коначно ограничена на 0,2 процента за дебитне, односно 0,3 процента за кредитне, биће вишеструко смањена", рекла је Драгана Станић, директорка Платних система у НБС.

Мање и провизија и накнада

Идеја Народне банке је да се смање провизије трговцима, а посебно међубанкарске надокнаде које се наплаћују на прихватним местима.

Поред тога, плаћа се и накнада картичног система која за домаћу картицу за просечан рачун од 1.800 динaра кошта 2,16 динара, док се код страних картица плаћа процентуално од осам до 12 динара.

"Постоји законска регулатива, како код нас тако и у ЕУ, која ће додатно дефинисати после 2019. колико ће бити максималне те банкарске трансакције за трговце и мислим да ће то још више допринети безготовинском плаћању, што је и био циљ – да се сузбије сива економија", истиче Властимир Вуковић, члан Извршног одбора НЛБ банке.

Економисти сматрају да ће тек сада тржиште показати да ли ће стране картице бити исто вредноване, будући да све велике европске земље дају предност домаћим платним системима и домаћим картицама.

"Као што је идеја била динаризација, тако је и овде – веће коришћење динарских домаћих платних картица и кредитних. И смањење зависности од иностраних платних система", наводи професор Београдске банкарске академије Зоран Грубјешић.

Упоредо са домаћим картицама, очекује се и опоравак банкарског тржишта, при чему су томе допринеле домаће банке, које су све профитабилније.