Како трговински рат Кине и САД утиче на свет и Србију

Професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић каже за РТС да трговински сукоб већ погађа Кину, која повећава увоз из САД. Сукоб може да смањи тражњу за производима из Европе и Србије, али и да утиче да неки инвеститори из источне Азије преместе производњу у нашу земљу, сматра Митровићева.

Драгана Митровић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да Кина, која се много ослања на свој извоз, жели да нагласи да је важно да се спорови реше пре него што претерано ескалирају.

Трговински рат, који је ескалирао ступањем на снагу нових америчких царина вредних милијарде долара, већ погађа Кину, која у преговорима на нижим, оперативним нивоима излази у сусрет захтевима САД, али у јавним наступима званичника мора да сачува образ, напомиње она.

Митровићева наводи да Кина већ повећава увоз из САД.

Истиче да су САД искусне у оваквом понашању, али и да је Кина искусна у спровођењу контрамера.

Mитровићева указује да су САД и Кина земље које су једна другој најважнији трговински партнери.

Председник Трамп сада наступа са програмом који је најавио у кампањи, а то је да трговински односи у свету нису уравнотежени и да у њима САД губе, јер сматра да партнери злoупотребљаваjу ниске америчке царине и уређено тржиште, објашњава Митровићева.

Позитивни и негативни утицаји на Европу и Србију

Када је Европа у питању, истиче да је нарочито погођена немачка ауто-индустрија.

У ове немачке производе, како објашњава, уграђује се много делова који се производе у земљама Вишеградске групе, али и Србији, па би повећање царина могло да смањи тражњу и производњу, што значи утицај на радна места.

Са друге стране, додаје Митровићева, трговински сукоб може да утиче и на инвеститоре из Источне Азије да изместе производњу, јер ће се Србија као мала земља некако провући док се велики сукобљавају.

Каже да Брисел не жели да се геополитички сврста уз Пекинг, јер и ЕУ има низ примедби на трговинску политику Кине.

Коментаришући самит Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе у Софији, Митровићева примећује да земље Југоисточне Европе настављају да примају кинеске кредите за инфраструктуру и енергетске објекте, а да остаје нада да почне улагање у отварање нових радних места.

Вишеградска четворка и балтичке земље су веома критичне, јер се ниво политичких односа није преточио у инвестиције и раст економскох односа у целини, закључује Митровићева.

број коментара 0 пошаљи коментар