Српски радници желе у Швајцарску и Канаду, а заврше у Чешкој и Русији

Према подацима Националне службе за запошљавање, у оквиру које ради седам Миграционих сервисних центара (МСЦ) у Србији, у прошлој години се 1.122 грађана пријавило како би отишли на рад у иностранство, што је смањење у односу на 2016. годину за 1,9 одсто.

Руководилац Групе за управне и управно-надзорне послове у Министарству за рад Сања Гаврановић наводи да, од оних који су се јавили Миграционим центрима, највише њих жели у – Немачку, Аустрију и Швајцарску, а затим у Шведску, Норвешку и Канаду.

"У 2017. години је преко агенција које имају дозволу за рад отишло око 5.600 грађана на рад у иностранство, најчешће у – Русију, Чешку, Словачку, Хрватску, Црну Гору и Словенију, а један део на Малту и у Немачку", наводи Гаврановићева за Танјуг.

Мушкарци и даље највише желе да оду на рад ван земље (66 одсто), а иако је међу онима који желе да оду највише незапослених (76,1 одсто) и они са радним местом траже "додатак" на плату или нови посао (22,5 одсто тражи посао у другој земљи као и 1,4 одсто студената).

Подаци кажу да је највише оних са средњом школом међу потенцијалним радним мигрантима, а након њих следе грађани са завршеним основним студијама и високом школом.

Највише наде за послом ван Србије полажу – медицинари, медицинске сестре и техничари, возачи, кувари и геронтодомаћице, али и они са вишом и високом школом, опет медицинари, односно доктори медицине, стоматолози, а следе – економисти, архитекте и физиотерапеути.

Традиционално, запослење ван Србије траже и – електричари, конобари, продавци, дизајнери, ветеринарски техничари, аутомеханичари али ипак у знатно мањем броју, показују подаци.

Билатерални споразуми о социјалној сигурности са 28 држава

Иначе, Србија има потписане билатералне споразуме о социјалној сигурности са 28 држава, а споразуме о привременом запошљавању радника миграната са – Белорусијом, Босном и Херцеговином и Словачком, а од прошле недеље и са Словенијом.

Ти споразуми, наводи Гаврановићева, представљају гаранцију нашим грађанима који одлазе на рад у иностранство да у земљама у којима раде имају право на једнаку плату и услове на раду као и становници тих држава.

"У потпуности су изједначени са, на пример, држављанима Словеније у погледу услова рада и зараде пред органима те државе", рекла је Гаврановићева.

Ове године закључен је и Меморандум о сарадњи у области запошљавања између српског Министарства за рад и Министарства за националну економију Мађарске, а у току су преговори за потписивање билатералних споразума о привременом запошљавању са – Катаром, Малтом и Руском Федерацијом након чега ће наши радници у тим земљама морати да добијају исту плату као и држављани тих земаља на истим радним местима.

Када је реч о старосној структури, званична статистика МСЦ-а каже да највише желе да оду они који имају између 31 и 50 година (593 од 1.122 грађана), следе млађи, од 26 до 30 година (168), испод 25 година њих 129 се јавило у Миграциони сервисни центар док је у прошлој години 134 грађана старијих од 50 година рекло да жели да посао нађе изван наше земље.

Међутим, како грађани ипак најчешће иду на своју руку, не зна се тачан број оних који одлазе на рад или трајну срећу траже ван Србије.

Тренутно у Србији има 109 приватних агенција које имају важећу дозволу за рад ресорног министарства и које проналазе посао нашим грађанима у иностранству, а инспекције су ставиле под кључ пет оваквих агенција ове и током прошле године.

У периоду летње сезоне увек се повећава и број одлазака на рад на сезонске послове, највише у Хрватску и Црну Гору, а из Министарства упозоравају да су повећали контролу агенција које упућују раднике из Србије на рад у друге земље.