Кина у инкубаторима гаји једнороге

А те једнороге у првим годинама живота хране анђели. И не, ово није почетак сценарија за неки научно фантастични или епско-бајковити филм, ово је економска прича. Прича о томе шта све може од државе да очекује мали предузетник у Кини ако му је делатност у области високе технологије. Једнорог је у ствари фирма толико фантастична да је име добила по митском чаробном створењу. Али, кренимо редом.

На 40. годишњицу отварања према свету Кина пребројава своје успехе. Један од њих је свакако спектакуларан напредак науке и технологије.

Од земље која је некад производила само сировине и полупроизводе, а потом дечје играчке и чачкалице, Кина се данас претворила у водећу светску силу у свету науке и технологије о чему сведочи и чињеница да од десет значајних технолошких патената на свету из Кине сваке године долази бар пет.

На 19. конгресу Комунистичке партије Кине председник Си Ђинпинг је затражио не само да се још убрза научни напредак већ и да се стечена знања ефикасно примене у индустрији и производњи.

Водећу улогу у томе и данас имају велике компаније у којима је највећи или чак једини акционар држава и које запошљавају стотине хиљада младих стручњака и производе све, од електронике свих врста, опреме за микро и нано тенолошку призводњу, генетски инжењеринг, телекомуникције и мeдицину до сателита и војне опреме најнoвије генерације.

Једини проблем са овим системом научно-технолошког развоја је био то што су млади стручњаци превише коштали велике системе а много њих је и напуштало земљу.

Оно што везује човека са знањем и идејом за Кину је сопствена компанија у Кини. И влада је почела да стимулише њихово оснивање и рад.

Сви велики кинески градови имају индустријске паркове са разним олакшицама за њихове житеље али највеће предности имају они у научно-технолошким парковима и инкубаторима, фирмама које обезбеђују услове за рад малим предузећима.

Престоница Пекинг од 2014. године има статус технолошко-научног центра па су у њему смештени и највећи истраживачки центри и техно-паркови. Због тога је прошле године од десет највећих технолошких достигнућа Кине, девет рођено у Пекингу.

Обишли смо Зонгуанчун, научни парк у Пекингу, да видимо како функционише. Изабрали смо баш њега прво јер је највећи, заузима површину од скоро 50 квадратних километара, јер је показатељ како се у Кини идеје и планови претачу у акцију (председник Си Ђинпинг је ланисрао пројекат "Три града, једна зона" за изградњу техно-паркова) и зато што је најстарији.

Почео је као електронска улица спонтано окупљених малих предузећа 1988. а онда је влада наложила отварање технолошке демо-зоне која је била ембрион данашњег парка. У њему се види шта је постигнуте за четири деценије отварање према свету.

Ко се сећа куповања транзистора, батеријских лампи и дигиталних вентилатора у улици електронике деведесетих, нека зна да у Зонгуанчун парку данас ради четрдесет водећих кинеских техничко-технолошких колеџа и универзитета међу којима и највећи, Пекиншки технички универзитет.

Производе хиљаде стручњака које треба задржати у земљи и зато у њему има највише оних анђела који узгајају једнороге.

Шта су једнорози?

Дакле, "једнорог" је у кинеској пословној терминологији стартап (новоосновано) предузеће које није старије од пет година а на тржишту вреди више од 100 милиона јуана (15 милиона долара).

Баве се новим технологијама и услугама у области интернета, Интернет куповине, трансакција, софтвера, решења за пословање фирми на интернету, роботиком, аеронаутиком, биотехнологијама, генетиком, иновативним решењима за ауто индстрију па и мање научно-фантастичним технологијама попут подног грејања и кућних апарата.

Следећи фасцинантан податак је да Кином шетају читава крда једнорога. Само у Зонгуанчун парку основано је 30.000 предузећа: као и код свих стартапова само мали број успе али тај мали број у Кини увек има четири цифре.

У 2017. години 25 предузећа из парка је успело да се региструје на великим светским берзама попут Сингапура, Хонгконга, Токија, Лондона или њујоршког Вол Стрита. "Леново" и "Баиду" су почели одатле.

Држава подстиче те фирме на више начина, најмање директним финансијским средствима. Један је изградња паркова. Сви објекти у њима, инфраструктура па чак и опрема за разне делатности добијају се бесплатно и врхунски су.

Друга је оснивање инкубатора за мала и средња предузећа. Те фирме финансира држава и задатак им је да помогну новим фирмама да се снађу на тржишту и реше административне изазове.

Како то раде видели смо на примеру инкубатора-фирме "Inno Tree". Сама фирма постоји већ три деценије и увек се бавила технолошким развојем.

Последњих година бави се развојем вештачке интелигенције а, уз помоћ државе прерасла је у индустријски акцелератор. То је фирма која у техно-парку окупља мала стартап предузећа која развијају високу технологију, чипове, софтвере и вештачку интелигенцију и помаже им да се изборе са изазовима које су и они на почетку превазилазили и сада имају искуства.

Прави им базе података, решава админиситрацију, повезује их са другим фирмама које се баве сличним пословима и са потенцијалним купцима и инвеститорима.

Кад смо споменули инвеститоре ту долазимо до оних анђела и још једног вида државне подршке.

Повластице онима који ризикују

Држава финансира инкубаторе (сваке године оцењује и њихов успех и према листи која се састави иду и донације државе) и даје посебне повластице и олакшице приватним инвеститорима који су спремни да се упусте у рискантно финансирање стартапова.

Инвеститори који се одлуче да малој фирми која је тек основана, има добру идеју и подршку инкубатора дају кредит са минималном каматом и никаквим средствима обезбеђења кредита називају се "инвеститори анђели" (angel investors).

Осим подстицаја државе, они често имају користи и oд тога што понекад по повољним условима купе патенте или услуге фирме коју су подржали, мада она није дужна да са њима сарађује. У Зонгуанчун парку се оствaрује скоро 80 oдсто анђеоских инвестиција у Кини.

За државу је корист од паркова очигледна, развој нових технологија, њихова примена у привреди али и упољшавање младих стручњака и давање прилике да се окушају у уновчавању својих знања и идеја. Тако се зауставља одлив мозгова.

У протеклих пет година 15.000 стручњака вратило се из иностранства и раде у више од 5.000 фирми у Зонгуанчун парку.

Сам директор фирме "Inoo Tree" је 15 година живео у Америци, докторирао, радио у "Гуглу" да би се вратио у Кину где је, тврди, много боља клима за рад и развој.

После свега што смо видели, верујемо му.

број коментара 5 пошаљи коментар
(субота, 07. јул 2018, 13:49)
anonymous [нерегистровани]

Da bi se pravilo upoređenje Između Kine i recimo - Srbije

... na područji ekonomije i biznisa, treba najpre znati jednu najvažniju činjenicu: šta god prodavali u Kini, makar imali samo jedan cent (!) zarade po komadu, prekonoć postajete milioner! Jer to je zemlja sa Jednom Milijardom i Četrsto Miliona stanovnika!!! Nezamislivi broj kupaca!!!
I sad to uporedite sa...recimo...Srbijom...
Hajde društvo, ćao!

(субота, 07. јул 2018, 11:37)
anonymous [нерегистровани]

Велика земља од које треба учити!

Фантастично је да они подстичу управо своје људе и фирме, а код нас је обрнуто - стране фирме имају много боље услове и (најгоре од свега!) у старту су у огромној предности у односу на фирме и људе одавде! Баш тај почетак је најважнији у бизнису (тада највише фирми пропадне!) и зато је неопходна помоћ државе, иначе способни и паметни људи одоше ''преко''...

(субота, 07. јул 2018, 11:33)
anonymousP [нерегистровани]

...nije sjajno u Srbiji...

... ali ne vjerujem da ce te igdje docekati rasirrnih ruku. Da bi progurala svoju ideju i zapocela posao treba puno truda i "umjeca". ...

(субота, 07. јул 2018, 09:46)
Biljana [нерегистровани]

Ljubomora

Ako se neko, npr ja , usavršavao i radio u inostranstvu, kad se vrati on je obeležen kao "neko ko se pravi pametan". Ko si ti, juče došla i već misliš da si glavna? Kaže mi osoba sa završenom srednjom školom. A kolege sa fakulteta se bave raznim smicalicama da bi te opanjkavali iz čiste sujete i ljubomore. Htedoh da razvijem biznis, posebno dobra ideja, prvi put u Srbiji takva ideja, i videćemo.... ali problema preko glave, sve je teško, naporno, dugotrajno, iscrpljujuće... i šta sada? Ostati ili opet napustiti zemlju i otići tamo gde imaju sluha za vas? Vlada treba oformiti kancelariju koja je zadužena sa saslušavanje nas koji nešto hoćemo dobro da učinimo i da nam efikasno pomažu. Samo otvoreni umovi mogu pomoći, a ne foteljograbljivci i lenjivci.

(субота, 07. јул 2018, 09:11)
anonymous [нерегистровани]

Искрена жеља

Треба истаћи да у Кини за разлику од Србије радо и искрено прихватају повратак својих људи који су се усавршавали на западу а онда то исто драгоцено искуство понели натраг кући. Код нас нема искрене жеље за тим осим у говору политичара. И поред основане комисије на нострификацију се чека и више од годину дана. Тешко се улази на факултете јер су стари професори чврсто заузели своје бусије а од скора имају могућност пензионисања са 70 година што масовно и користе. Да не причам о проблемима који се тичу стартапова и пословног окружења и пореза и такси. У блату смо до гуше а излаз се не назире.