Проблеми произвођача вишње, ниска цена и слаба организација откупа

Вишња у Топличком крају ове сезоне неће даље од воћњака. Месец дана од почетка бербе, скинута је тек половина рода са укупно четири хиљаде хектара засада.

Произвођачи кажу да им откупна цена од 25 до 30 динара по килограму не покрива ни основне трошкове.

Двоструко више плаћало се на почетку сезоне, али је добра цена била кратког даха. Разлог –вишња прве категорије сада се класира као друга.

"И онда ови накупци који прву класу плате као другу, продају хладњичарима као прву и онда они зарађују уместо да заради произвођач вишње", наводи Александар Симоновић, председник Општине Прокупље.

Како да се зарада праведније подели, вишњари из Прокупља недавно су разговарали са министром пољопривреде.

"Тада смо договорили да пољопривредна инспекција, тржишна инспекција и људи из Института за воћарство изађу на терен заједно и да буду тамо присутни наредних десетак дана колико траје берба у прокупачком крају. Нама је циљ да не дође до проблема у класирању робе", наводи Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Произвођачи из оближње Мерошине сутра завршавају сезону са 80 одсто убраног рода. Али где ће завршити не знају.

"Зашто се не приватизују те хладњаче. Да ли је нормално то да је хладњача четири-шест година у стечају? Највећа хладњача у Србији зарасла у коров", пита се Хранислав Стојановић из Пољопривредне службе Општине Мерошина.

А хладњаче које раде су пуне, тврде у Привредној комори. Вишња се, кажу, неплански производи и у крајевима где није карактеристична сорта. За озбиљну производњу потребно је наћи и озбиљне купце.

"Произвођачи морају да знају где им је тржиште, треба да знају за кога производе и колико ће отприлике моћи да продају. Треба да истражују, да улажу у нова знања, треба да путују по свету посећују сајмове, али исто тако да улажу у производњу", наводи Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

По производњи вишње Србија је седма у свету. Од европских земаља испред нас су једино Шпанија и Мађарска.