Јавно-приватни дијалог важан за боље пословање

Јачање јавно-приватног дијалога је изузетно важно за побољшање пословног амбијента и креирање јавних политика у Србији које ће стимулисати инвестиције, истакнуто је на међународној конференцији посвећеној јавно-приватном дијалогу.

Конференција "Јавно-приватни дијалог за развој" је организована поводом четврогодишњег пројекта за подстицање јавно-приватног дијалога у Србији, који су покренули УСАИД и НАЛЕД, а који је вредан више од 1,5 милијарди долара.

Циљ пројекта је да успостави механизме за унапређење јавно-приватног дијалога у Србији, а у првој години пројекта изабрана су три привредна удружења којима ће се пружити подршка у јавно-приватном дијалогу и три приоритетне реформске теме на којима ће заједно радити држава и пословна заједница.

Реч је о иницијативама Савеза пчеларских организација Србије да се реши проблем тровања пчела у Србији, Удружења за развој предузетништва које се залаже за унапређење система паушалног опорезивања и Удружења Агрокластер Србије за укидање регулаторних препрека за развој органске производње.

На отварању конференције, амбасадор САД Кајл Скот рекао је да је јавно-прватни дијалог веома битан процес који даје резулатате.

"То смо видели у прошлости када је реч о грађевинским дозволама и како је тај процес стимулисао економију Србије", рекао је Скат и навео да је лидерство министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктре Зоране Михајловић било кључно за успешност дијалога о Закону о планирању и изградњи у коме су учествовали и представници привреде и цивилног сектора.

Додаје да је број издатих грађевинских дозвола у 2017. био 40 одсто већи него у 2016. године, а забележен је раст грађевинског сектора за 25 одсто.

"То су важни резулата када и приватни и јавни сектор раде заједно на доношењу закона којима се стимулише економија", нагласио је Скот и навео да је НАЛЕД стуб приватно-јавног дијалога.

Генерални директор "Кока Коле" и председник Управног одбора НАЛЕД-а Александар Ружевић рекао је да је циљ пројекта да створи ефикасне механизаме јавно-приватног дијалога који ће омогућити да се глас привреде и привредника чује и уважи када је у питању стварање регулаторног оквира који треба да стимулише инвестиције, добру пословну климу и раст привреде у Србији.

Наводи да је у 2017. чак 60 одсто закона битиних за привреду донето мимо јавне расправе, а 90 одсто тих закона је усвојено по хитном поступку, те истакао да се јавно-приватни дијалог намеће као кључна тема јер су, каже, добри закони и њихова примена важни за приватни сектор и раст привреде.

Потпредседник Скупштине Србије и председник Економског кокуса Владимир Маринковић изразио је пуну подршку реализацији пројекта и навео да ће парламент и даље бити посвећен дијалогу.

"Јавно-приватни дијалог је нешто што је Србији највише и потребно, тај минимум консензуса између доносиоца одлука, представника привреде и запослених о визији и развоју наше земље", рекао је Маринковић.

Главни економиста за равномеран раст, финансије и институције у Светској банци Вилијам Малони рекао је да је у тежњи да се достигне раст привреде између четири и шест одсто потребан јавно-приватни дијалог у коме ће се разумети препреке за достизање тог раста.

У суочавању са изазовима које носе нове технологије и иновације, каже Малони, важно је да приватни сектор буде спреман да их прихвати и да се шири јер "срећа увек има у виду оног ко је дошао спреман", а Србија је, додаје, у том смсилу припремљена.

"Сви морају да ураде домаће задатке. Приватни сектор мора да уради тежи део посла, а власт треба да омогући добар терен за развој", рекао је Малони.

Посаветовао је српске привреднике да је на путу остварења динамичног раста важан план развоја фирме у наредних пет до десет година, добар менаџмент и квалитетна и вешта радна снага која постоји у Србији.

"Домаћи задатак за фирме тиче се конкуренције - отворите се за конкуренцију. То је кључно ако желите развој", поручио је Малони.

Председник "Cardno International Development"  из САД Џозеф Лотер, који у Србији већ неколико година води пројекте за унапређење пословне климе, говорио је о времену када је дошао у Србију и када је био импресиониран свиме што је видео, али да и поред тога нису могле да буду покренуте реформе.

"Разлог за то је покушај да се уради све одједном и тај што прави дијалог није постојао. Требало је направити списак приоритета", рекао је Лотер.

Наводи да су у дефинисању приоритета учествовали и велики привредници, мала и средња предузећа и велики број удружења како би се решили проблеми који су постојали деценијама, а то су закони.

Додаје да је од доласка министарке Зоране Михајловић на чело ресорног министарства за шест месеци успешно решен нацрт закона о планирању и изградњи, и да то показује да је све могуће урадити и да је све ствар доброг планирања.

"Издавање грађевинских дозвола је златни стандард који треба да се следи када је реч о јавно-приватном дијалогу у Србији", рекао је Лотер.

број коментара 0 пошаљи коментар