"Буџет ушао у мирније воде, потребно улагање у заштиту животне средине"

Како је речено на конференцији Фискалног савета "Инвестиције у заштиту животне средине: Друштвени и фискални приоритет", повећање издвајања у заштиту животне средине поправило би структуру буџета, јер би јавне инвестиције биле веће и позитивно би деловало на привредни раст у кратком року.

Годишње повећање издвајања из буџета за заштиту животне средине за око 1,3 посто бруто домаћег производа, односно за око 500 милиона евра, довело би до убрзања привредног раста Србије за најмање 0,5 процентних поена, оценио је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Према оцени Фискалног савета, снажно повећање улагања у заштиту животне средине треба да буде буџетски приоритет у 2019. и у наредним годинама.

Фискални савет саветује издвајање од пола милијарде евра годишње у те сврхе. Делом из државне касе, а око 150 милиона, израчунали су, треба да додају локалне самоуправе и јавна предузећа.

"Ту је пре свега ЕПС, који по технологији производње прави највећа загађења ваздуха, али не само ваздуха, и требало би да инвестрира у наредних десет година око милијарду евра, што је велико питање ако се овако настави са нереформисаним ЕПС-ом", објаснио је Петровић. 

Тренутно постоји фискални простор у буџету који се може определити за решавање овог проблема и то је прилика коју не би требало пропустити, мишљења су чланови овог савета.

"Та улагања би омогућила да се наш тренд раста од 3 одсто до 3,5 посто, гурне на четири посто, што би већ био респектабилан раст и допринело би решавању кључних проблема", рекао је Петровић на конференцији за новинаре у Народној банци Србије.

Буџет Србије је, како додаје, ушао у мирније воде, због чега се отвара фискални простор за решавање одређених проблема, међу којима је и потреба снажног повећања улагања у заштиту животне средине, што би могло бити урађено већ у буџету за 2019. годину.

"Сада је тренутак да се већ у буџету за 2019. годину усмере средства ка јавним инвестицијама које представљају приоритет. Величина проблема у овој области тражи велике инвестиције у висини од осам до девет милијарди евра у наредних 10 до 15 година", истакао је Петровић.

У наредној години би, према проценама Фискалног савета, постојао буџетски простор за јавне инвестиције од око један посто, односно од око 350 до 400 милиона евра, чему је допринела успешна фискална консолидација, чињеница да је јавни дуг почео снажно да пада, као и камате које плаћамо на дуг.

Петровић је додао да се показало да је Србија међу најзагађенијим земљама у Европи, што угрожава здравље становништва, скраћује животни век и смањује квалитет живота, због чега је повећање инвестиција у животну средину неопходно, а та улагања би, како је закључио, стимулисала привредни раст земље.

Пре нових улагања мора се боље управљати постојећим средствима.

"Што значи да еколошке таксе треба да се троше искључиво за питања животне средине. И то би био важан корак, јер сада су то већ средства око 100 милиона евра и то би био одмах двоструко већи буџет за еколошка питања од оног који имамо сада", истиче Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Еколошка слика би, кажу, била боља и када би било више инспектора са већим овлашћењима који контролишу како се чува природа.