Пуна зарада али и плата убудуће у алтернативном поступку

Наиме, решењима предвиђеним Предлoгом закона о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова чије који се налази на дневном реду текуће седнице Скупштине Србије, проширује се надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова на пуну зараду и плату.

То до сада није био случај, јер је Агенција била надлежна за утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималне зараде, а запослени су морали да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде. 

Проширење надлежности Агенције и за решавање спорова за исплату плата, значи да ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања.

Поред тога проширује се и надлежност Агенције за решавање спорова и поводом других примања, као што су отпремнине.

Решењима која чекају на усвајање у Скупштини Србије предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка.

Радно време и дужина годишњег одмора предмет радног спора 

Изменама Закона је предвиђено и да предмет индивидуалног радног спора убудуће буду утврђивање радног времена и дужина годишњег одмора, а посебно је наглашено и да је решење арбитра извршна исправа.

Такође је предвиђен поступак за утврђивање неподобности миритеља и арбитра за вршење послова за које су именовани.

Изменама Закона је и рок од три дана другој страни у спору да се изјасни да ли жели мирно решавање спора пред Агенцијом продужен на пет дана. 

У поступку колективног преговарања прецизирана је улога миритеља, који ће убудуће пружати помоћ учесницима ради спречавања настанка спора. 

Сврха ове одредбе је да се миритељ укључује само у случају када прети опасност од настанка спора у току преговора. 

Допуњене су и одредбе о странама у спору у делатностима од општег интереса, те су оне дужне да приступе мирном решавању колективног спора и у случајевима остваривања права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца, као и у случају утврђивања минимума процеса рада у складу са законом. 

У делатностима од општег интереса стране су дужне да поднесу предлог за покретање поступка мирног решавања радног спора у року од три радна дана од настанка спора, а не три дана како је прописано у циљу прописивања реалних рокова. 

По питању овлашћења миритеља у току поступка у случају када се стране у спору не сагласе о препоруци, тренутно решење да миритељ може странама у спору да предложи препоруку је измењено, тако да миритељ само на захтев једне од страна у спору може да предложи препоруку најкасније у року од три дана од дана закључења расправе. 

Споразум основ за закључивање измене колективног уговора 

Прецизирано је и да у случају када стране у спору закључе споразум, тај споразум постаје основ за закључивање измене или допуне колективног уговора или има снагу извршне исправе. 

С обзиром да колективни спорови због своје сложености често трају дуже од предвиђеног законског рока од 30 дана, предложено да на захтев страна у спору тај рок може продужити за још 30 дана.

Када су у питању спорови поводом мобинга пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду.

Предложеним изменама Закона предвиђено је да се овај поступак окончава, у поступку пред Агенцијом, само уколико до тог споразума дође. 

У супротном, поступак ће бити обустављен, а стране у спору ће бити упућене да пред судом остарују своја права у складу са посебним законом који регулише ту материју.